Zrenjanin je u bivšoj Jugoslaviji bio veoma razvijen industrijski grad i jedan  od rekordera u tadašnjoj državi po proizvodnji hrane, dok danas ne predstavlja ni senku toga grada.

Aktivista za zaštitu životne sredine Ratko Djurdjevac rekao je agenciji Beta da ga ne iznenadjuje činjenica da je kineska kompanija Šangdong Linlong započela izgradnju fabrike automobilskih guma, koja je potencijalno veliki zagadjivač životne okoline, bez izradjene ekološke studije. 

“Životna sredina nije u prioritetu ove Vlade Srbije, to je očigledno. Ni inače ne postoje konkretne studije štetnog uticaja na zdravlje ljudi. Jer u slučaju da postoje, mogle bi da posluže kao dokaz protiv zagadjivača i samim tim oni bi nestali sa tržišta”, kazao je Djurdjevac.

Aktivista za zaštitu životne sredine Dejan Maksimović rekao je da ga ne iznenadjuje vest da se fabrika guma gradi bez postojanja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, jer su “naši državni organi skloni svrstavanju uz interes investitora a ne uz interes gradjana”.

“Sumnjam da su sve procedure sprovedene u korist gradjana i javnog interesa. Poučeni smo iskustvom iz niza drugih sličnih slučajeva”, naveo je Maksimović.

Ratko Djurdjevac je rekao da su takve stvari moguće i zbog “bahatosti” organa nadzora, kao i zbog činjenice da nadležne inspekcije ne rade svoj posao.

“Vodna inspekcija, inspekcija zaštite životne sredine, komunalna… Postoje i tu entuzijasti, ali ukupno gledano – u pitanju je inertnost, koja nije slučajna. Ona je posledica nerada i nepoznavanja ove oblasti u pravosudju. Čak i prijave koje inspekcije proslede završe u fiokama sudova”, naveo je Djurdjevac.

Ilustrujući nebrigu države prema životnoj sredini, Djurdjevac je podsetio da je 2015. godine praktično ukinut “zeleni dinar” izmenama zakona o budžetskom sistemu, pa je taj prihod otišao u parafiskalne vode.

“A ni do tada se sredstva nisu koristila namenski”, kazao je Djurdjevac i upozorio da i sami gradjani imaju veoma nisku ekološku svest i da masovno rade na zagadjenju životne sredine, ne shvatajući da je će se na kraju to upravo njima obiti o glavu.

On je ocenio i da se problem sa upotrebom pijaće vode u Zrenjaninu može rešiti, ali da je i tu na delu “mešetarenje”, pogotovo kada se pogleda koliko je sredstava već izdvojeno za te namene a praktično ništa nije uradjeno.

“Nije problem samo u Zrenjaninu, cela Vojvodina je opterećena štetnim arsenom u podzemnim vodama i mi ovde nemamo kvalitet podzemnih voda kakav je u užoj Srbiji, ili da ne kažem u Sloveniji. Na delu je još i kontinuirano zagadjivanje podzemnih voda septičkim jamama u poslednjih 30-40 godina, kao i zagadjivanje površinskih voda zbog nepostojanja kanalizacija. To sve mora hitno da se rešava”, poručio je Djurdjevac.

Organizacija Gradjanski preokret iz Zrenjanina nedavno je upozorila da, pored svih problema, poslednjih dana i reka Begej u Zrenjaninu smrdi, jer se u nju uliva fekalna kanalizacija i sav tečni industrijski otpad, a grad nema prečistač voda.

“Reka je bukvalno crna, a često joj po površini pluta uginula riba. Situacija je posebno dramatična kada poraste vodostaj Tise u koju se Begej uliva pa zagadjena voda uopšte ne otiče iz grada. Nekada se od vode iz Begeja mogla kuvati supa, a već dugo ne može ni od one iz česme”, naveo je Gradjanski preokret.

Podsetili su da se smrad u Zrenjaninu godinama oseća i zbog nepropisnog rada kafilerije “Prekon”, dok se u obližnjem selu Lukićevo teško diše zbog isparenja iz postrojenja “Vineks etil”.

Gradjanski preokret je u više navrata upozoravao i da će se izgradnjom fabrike automobilskih guma zagaditi ne samo Zrenjanin nego i širi region, jer je reč o prljavoj industriji, koja se gradi na oko 100 hektara nekada plodnih njiva, zemljištu koje je kineski investitor dobio od države.

Gradjanski preokret je naveo da je planirano da se u toj fabrici proizvede 13 miliona guma godišnje i da putevima dnevo protutnji oko 200 šlepera, na putu ka aerodromu u Surčinu kod Beograda.

“Desetinama kilometara sa svih strana buduće fabrike automobilskih guma na banatskim oranicama se proizvodi hrana, zbog čega je posebno važno obratiti pažnju na uticaj tog postrojenja na životnu sredinu”, upozorili su iz Gradjanskog preokreta.