U Španiji je meteorološka služba “Aemet” danas proglasila “narandžastu uzbunu” (značajan rizik za zdravlje) u pet severnih provincija, sa 42 stepena koliko se očekuje u dolini Ebra. Upozorenje ostaje i u četvrtak u ukupno deset provincija u centru i na severoistoku Španije. Javna španska TVE je nalet vreline nazvala “nedelja pakla”.

U Francuskoj se danas očekuje između 35 i 39 stepeni u dve trećine zemlje, posebno na jugu i istoku.  Služba “Meteo Frans” podseća na “epizodu bez presedana po intenzitetu i preuranjenosti iz 1947”.  Ta služba procenjuje da će tadašnjih 40 stepeni “verovatno biti dostignuto” i da može biti i premašeno. 

Vrućina
Dnevno.rs

Nemačka nije pošteđena sa očekivanih 39 stepeni na jugozapadu, kao i u Brandenburgu, regionu oko Berlina, gde je šumski požar već opustošio 100 hektara od ponedeljka.

Ako ne padne rekord od 40,3 stepena u malom gradu u Bavarskoj avgusta 2015. godine, biće to ipak najveća vrućina u junu, o čemu rekord datira iz 1947. godine, a i on može pasti, tvrde stručnjaci.

U Berlinu, životinje u dva zoološka vrta grada treba stalno tuširati. Uz to je policija u glavnom gradu tražila da joj se dopusti da radi u kratkim pantalonama i sandalama. Uzalud.

U Brandenburgu je policajac uhapsio čoveka koji je bio potpuno go na skuteru, o čemu je postavljao fotografije na društvene mreže.

Dolazeći iz Sahare, ovonedeljni toplotni talas, neviđen tokom juna, pogoršaće se u četvrtak i petak. Karakteristika toplotnih talasa je da su noći takođe veoma vruće u poređenju sa uobičajenim.

Još pre vrhunca ovog talasa, u Austriji, u regionu Tirola, već je zabeležen rekord: u utorak u Insbruku je izmereno 36,7 stepeni. Zato su konji koji vuku fijakere s turistima ostali u štalama.

Vrućina
Weather2umbrella

U Ženevi, gde bi trebalo da temperatura bude iznad 35 stepeni, otkazana je današnja parada djaka na kraju školske godine. U Luksemburgu će škole ostati zatvorene. 

Istočna Evropa je takođe pogođena: oluje i jak vetar se očekuju u Litvaniji. Dvadeset i sedam ljudi se udavilo u toj baltičkoj državi u junu, pokušavjući da se osveži u moru i jezerima kada je temperatura dostigla neobičan maksimum od 35,7 stepeni.

“Temperatura u svetu raste zbog klimatskih promena, a s njom i verovatnoća ekstremnog vrućeg talasa”, kaže Len Šafri, profesor nauke o klimi na Univerzitetu u Redingu.

Po specijalizovanom Institutu za klimatske promene u Potsdamu, broj najtoplijih leta u Evropi od 1500. godine raste u 21. veku i bilo ih je 2018, 2010, 2003, 2016. i 2002. godine.

Dok se Francuska seća toplotnog talasa 2003. godine koji je prouzrokovao porast smrtnosti ljudi za 15.000, poruke televizije i radija o tome da treba biti oprezan objavljuju se i u javnom prevozu i na bilbordima.  Uz to su francuski ministri pozvani da daju primjer tako što neće nositi – kravate.

Na stadionima u Francuskoj, gde se održava Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene, poruke se emituju preko zvučnika tokom mečeva kako bi se gledaoci pozvali da piju vodu i štite se od sunca.

“Toplotna ostrva” su veliki gradovi, zbog mnogo betona, manjka drveća i ljudske aktivnosti. U Parizu i Lionu samo je vozilima koja najmanje zagadjuju, dozvoljeno da budu u saobraćaju od jutros u zoru.

Crveni krst koji deli vodu na ulicama gradova u Francuskoj i posećuje ljude koji žive sami, pozvao je svo stanovništvo da se stara o najugroženijima vrućinom.