To je, medjutim, veliko “ako”, pošto su prethodni dogovor britanski poslanici odbacili. Sporazum koji je prethodna premijerka Tereza Mej s Briselom postigla u decembru 2018. parlament je odbio tri puta.

Evo šta se nalazi u novom sporazumu i na koji način se on razlikuje od teksta koji je dogovorila Mej.

Pitanje granice u Irskoj i kako zadržati slobodan protok ljudi i robe preko jedine kopnene granice Velike Britanije i neke članice EU je od početka pregovora o uslovima Bregzita bilo glavna prepreka. Otvorena granica je ključna za regionalnu ekonomiju ali i za mirovni proces u Severnoj Irskoj.

Odbačeni sporazum je sadržao odredbu poznatu kao “bekstop”, koja je predvidjala ostanak britanske Severne Irske u okviru trgovinskih i carinskih propisa EU čime bi granične provere postale nepotrebne. Pristalice Bregzita medju britanskim poslanicima su se tome protivile, tvrdeći da bi takav aranžman onemogućio London u sklapanju trgovinskih sporazuma sa zemljama širom sveta.

Britanski premijer Boris Džonson je od početka insistirao na tome da čitava Velika Britanija, pa tako i Severna Irska, mora napustiti carinsku uniju, što bi provere na granici učinilo gotovo neizbežnim.

Novi sporazum taj problem rešava zadržavanjem Severne Irske u jedinstvenom tržištu i uklanjanjem carinskih provera na irskoj strani granice, čime granica ostaje otvorena. Umesto toga, carinske provere i carine će se odnositi na britansku robu koja ulazi u Severnu Irsku s EU kao krajnjom destinacijom.

To praktično znači da će se roba cariniti u Irskom moru, što je predlog koji je britanska vlada gotovo od početka odbijala.

I EU je pristala na kompromis, dozvoljavajući Severnoj Irskoj specijalan pristup jedinstvenom tržištu. Takodje, Severna Irska sporazumom dobija pravo glasa o propisima, čega nije bilo u sporazumu iz prošle godine. Nakon četiri godine primene, severnoirski parlament bi glasao o produženju aranžmana ili njegovom obustavljanju.

Osim odredaba o irskoj granici, novi sporazum je uglavnom isti kao onaj koji je postigla Tereza Mej i navodi uslove britanskog istupanja.

Ako sporazum bude usvojen, Velika Britanija će napustiti EU 31. oktobra ali će ostati u jedinstvenom tržištu i vezana njegovim propisima do kraja 2020. godine, dok dve strane ne dogovore nove trgovinske odnose.

Takodje, London bi pristao da do kraja budžetskog perioda koji se završava 2020. plaća doprinose za penzije zaposlenih u administraciji EU i za programe EU u kojima je Velika Britanija učestvovala. Ti doprinosi su ranije bili procenjeni na oko 39 milijardi funti.

Što se tiče prava gradjana, evropski gradjani koji sada žive u Velikoj Britaniji kao i Britanci koji već žive ili rade u zemljama EU neće izgubiti pravo na boravak i rad.

U domenu trgovine, dve strane su u neobavezujućoj političkoj deklaraciji obećale “ambiciozno, široko, duboko i fleksibilno partenrstvo u trgovinskoj i ekonomskoj saradnji u čijem će središtu biti sveobuhvatni i uravnoteženi sporazum o slobodnoj trgovini”.

Detalji tog trgovinskog sporazuma, kao i mnogi drugi aspekti budućih odnosa, biće dogovarani tek nakon istupanja Velike Britanije iz EU.

Lideri EU su zabrinuti da Džonsonova vlada planira da nakon Bregzita krene u smeru ekonomije niskih poreza i niske regulacije. Ustupak britanske vlade u tom pogledu predstavlja posvećenost “ravnopravnim uslovima” uz “zajedničke visoke standarde u oblastima državne pomoći, konkurencije, socijalnih davanja i zapošljavanja”.

Dve strane su navele da će imati “široko, sveobuhvatno i uravnoteženo bezbednosno partnerstvo” ali da će “razmere i nivo” tog partnerstva zavisiti od bliskosti budućih odnosa.

I na kraju, evropski gradjani više neće moći slobodno da odlaze da žive i rade u Velikoj Britaniji, kao ni Britanci u EU, ali će za kratke posete biti zadržan bezvizni režim.