Slovenija 1. maja obeležava desetu godišnjicu ulaska u Evropsku uniju (EU).
Slovenija je primljena u EU u vreme najvećeg prosperiteta, i svog i EU, i nije bilo teško postići apsolutnu saglasnost birača na referendumu organizovanom tim povodom. Ulicama Ljubljane su se vozili novi moderni automobili, gradilo se na sve strane, zaposlenost je bila na vrhuncu, zadovoljni su bili svi. Od đaka do penzionera.
Deset godina kasnije je zadovoljstvo splasnulo. Banke su propale, a država ima sve manje novca u budžetu da bi zadovoljila narasle potrebe svih.
Čak ako se država i izvuče ove godine iz recesije Slovenci će skupo plaćati loše sprovedenu privatizaciju, davanje bankarskih kredita da bi se napunili privatni džepovi, loše iskorišćen novac iz evropskih fondova, propast preduzeća, afere sa Istrabencom,
Pivovarom Laško, građevinskom firmom SCT a sada i trgovinskim gigantom Merkator.
Privreda je je 2004. godine rasla po stopi od jedan odsto, a danas jedva 0,6 odsto, nezaposlenost je narasla na oko 13 odsto što je na dva miliona stanovnika ogroman postotak. Država je prezadužena, a mnogo je onih, koji su po rodbinskoj i stranačkoj liniji dobili posao u javnim službama.
Slovenija je za deset godina od najuspešnije i najperspektivnije na listi novih članica EU, koja je trebalo da posluži za primer i državama na Jugoistoku Evrope, a posebno na Balkanu, pala na dno po uspešnosti.
Obeležavanje desete godišnjice ulaska u EU podudarilo se i s političkom krizom zbog suđenja bivšem premijeru Janezu Janši za korupciju u predmetu Patria, ali i raskola u najvećoj stranci vladajuće koalicije, Pozitivnoj Sloveniji koja je na nedavnom kongresu za novog lidera, umesto premijerke Alenke Bratušek, ponovo izabrala osnivača stranke i gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića.
Iako još nije poznat ishod njenog razgovora sa šefom države Borutom Pahorom, premijerka je najavila ostavku, a koalicioni partneri i analitičari očekuju nove parlamentarne izbore koji će poreske obveznike koštati novih dva miliona evra.
