Dok Srbija zaboravlja jednog od svojih najvećih umova, naši južni susedi sve više ga „usvajaju”. Srpski istoričari tvrde da ne postoji dokaz da su preci Pupina iz makedonskog sela Vevčani.
Mihajlu Pupinu Idvorskom u poslednje vreme sve češće se pripisuje još jedan zavičaj – selo Vevčani na jugozapadu Makedonije.
I dok je Srbija prilično nezainteresovana za jednog od najvećih umova koje je ikada imala, makedonski istoričari, ali i zvanične vlasti, upiru se svim silama da dokažu da je Pupin bar koliko „naš” toliko i „njihov”, pišu Novosti.
Makedonski istraživači tvrde da se Pupinov deda Arsenije iz Vevčana, tadašnje Stare Srbije, preselio u Banat, nekada Austrougarsku, gde se rodio Pupinov otac. U Vevčanima su na temeljima navodne stare kuće Pupinovih sagradili novu, kao spomen-obeležje, za čije uređenje su dobili i značajna sredsta iz evropskih fondova. U kući je danas konačište, kafana i soba posvećena srpskom velikanu.
Gradonačelnik Vevčana Cvetomir Ugrinoski tvrdi da bi uskoro trebalo da se pobratime sa Idvorom i to podizanjem identičnih bista, koje će biti dar Srpske akademije nauka i umetnosti. To im je obećao predsednik SANU akademik Nikola Hajdin, prilikom privatne posete Vevčanima prošle godine.
– Uređeni spomen-dom Pupinovih ovde je otvoren 2008. godine, u porodičnoj kući predaka slavnog naučnika, izgrađenoj polovinom 19. veka. Tu je i muzejska postavka posvećena Mihajlu Pupinu, uređena zahvaljujući podršci iz Idvora – kaže Ugrinoski.
Tragovi i u Prespi
Makedonski istoričari tvrde da poreklo Pupinovih u Vevčanima postoji u turskim arhivima iz 1568. godine. Na njih se poziva Pavle Mitreski, istoričar iz Ohrida i tvrdi da Pupinovi potiču iz Skočena, kod današnjeg sela Grnčari, nadomak Resna u regionu Prespe. Preselili su se potom u područje Niča, Moskopolje u Albaniji, kraj sela Morija, blizu Korče, a potom u Vevčane.
Sa druge strane, u SANU ne postoji nikakav dokument o doniranju biste Vevčanima, niti se to pitanje našlo na dnevnom redu bilo kog zvaničnog sastanka u Akademiji. Predsednik odeljenja tehničkih nauka SANU i organizator izložbe posvećene Mihajlu Pupinu, akademik Zoran Petrović, potvrđuje za „Novosti” da ništa o bisti nikada nije čuo.
Sporno je i bratimljenje sa Idvorom, jer u ovom banatskom mestu za to niko nije čuo. Iznenađen je i Duško Belić, koji je predsednik mesne zajednice Idvora još od 2005. godine:
– Sa mnom niko nije pregovarao o bratimljenju. A i to što pričaju da su spomen-kuću napravili uz pomoć iz Idvora nije tačno. Dolazili su ovde i mi smo im dali samo fotografije, koje bi mogli da nađu bilo gde, čak i da skinu sa interneta. Ružno je i nepošteno da svojataju Pupinovo poreklo. Pa on je sam imenu dodao Idvorski, jer je toliko bio ponosan na svoj zavičaj. Majka mu je iz Opova, otac iz Idvora i ne znam da li se nešto što je možda rodno mesto njegovog pradede može nazvati njenovim zavičajem. Čini se da je neko u tome pronašao interes i da zbog toga prisvajaju srpskog naučnika. Niko nikada nije pokazao nijedan zvaničan dokument, crkvene knjige ili bilo šta drugo kojima bi dokazao vezu Mihajla Pupina sa ovim selom u Makedoniji – kaže on.
Ko je Mihajlo Pupin?
To što tamo žive porodice Pupinovski ništa ne znači, napominje naš sagovornik i dodaje da Pupina ima i u okolini Vranja. Isto potvrđuje i dr Dragoljub Cucić, doktor istorije nauka i direktor Centra za talente u Pančevu. On je bio i organizator tribine o Pupinovom poreklu.
– Pupin je deklarisani Srbin i ne znam zašto se sada traži njegovo drugo poreklo, zašto se prekrštava u Cincara, Makedonca ili nešto treće. U knjizi ‘Naselja srpskih zemalja’ koju je 1903. godine objavila Srpska kraljevska akademija govori se o postojanju porodice Pupinaca u okolini Vranja. Tako da bi neko mogao da tvrdi i da je naš naučnik iz tih krajeva. Čvrstih dokaza odakle je baš njegova porodica nema, tako i da to što ga Vevčani svojataju nije u redu – kaže Cucić.
A da ne postoji nijedan dokument koji bi potvrdio da je ovaj genije potekao sa jugozapada današnje Makedonije za „Novosti” potvrđuje i Aleksandra Ninković Tašić, potpredsednica Društva „Mihajlo Pupin”, autorka izložbe o njemu. Ona je vlasnica najbogatijeg arhiva o ovom naučniku u svetu i kaže da se nigde ni slovom ne pominje poreklo iz današnje Makedonije.
– Niko još nije pokazao dokument na koji se pozivaju u Makedoniji – priča Aleksandra Ninković Tašić – Pupin se odredio kao Srbin i imenu dodao Idvorski, da bi svugde isticao odakle je. Stvaranje novog Pupinovog zavičaja je veliki problem i njegovo ime se zloupotrebljava. Oni su to upotrebili kao turističku atrakciju, a ekskurzijama koje dolaze pričaju čak da su njegovi roditelji tamo rođeni. Pozivaju se na to što je Pupin kupio crkveno zvono za crkvu u Ohridu. On je bio veliki vernik i pomagao je ne samo crkvu, nego i ratnu siročad, gladne, siromašne, i na teritoriji današnje Slovenije i Bosne i Hercegovine, pa ga ne svojataju. To što je poslao zvono upravo u Ohrid bilo je i pod uticajem vladike Nikolaja Velimirovića, episkopa ohridskog i žičkog, sa kojim je bio blizak prijatelj –
Familija Pupinovski
Poreklo Pupina u Vevčanima Miša Kitanovski, hroničar mesta, pronalazi u tome što dvadesetak porodica u ovom selu nosi prezime Pupinovski. On objašnjava da je izvesna udovica Pupa sa sinovima Đorđem, Nikolom, Konstantinom i Stojanom, i stadom od 500 ovaca i 100 koza, u zbegu stigla u Vevčane. Živi predanje da je „prababi Pupi tadašnji poglavar sela, dodelio plac na kršu i kamenu”. Na posedu Tase Srbakoskog, kažu, podignuta je kuća Pupinovih u Gornjoj mahali. Taj lokalitet i danas je poznat kao Pupinov kamen. U toj kući živeli su Timko i Argil, koji su se iselili u Srbiju. Vlasnik doma je Stefan Đorđević koji živi u Beogradu, objašnjava nam Toni Kostojčinovski, sadašnji domaćin iznajmljene i preuređene etno-kuće Pupin.
