Nedavna odluka nove hrvatske predsednice da iz svoje kancelarije skloni bistu bivšeg predsednik SFRJ Josipa Broza Titaveć danima je predmet oprečnih debata u javnosti širom regiona. I dok jedni smatraju da „čišćenje prošlosti“ nije loša ideja, ipak preovladava mišljenje da je reč o nepoštovanju antifašističke ideje u Hrvatskoj koja će međunarodnu zajednicu navesti da se zapita - u kom smeru se kreće ova država?
Kontroverzna tema oko Titove biste koja je uklonjena iz kancelarije nove hrvatske predsednice još je sveža i na društvenim mrežama izaziva mnogo oprečnih komentara.
I dok je Kolinda Grabar Kitarović još u predizbornoj kampanji legendarnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita opisivala kao diktatora, čin uklanjanja biste jedan deo hrvatske javnosti doživeo je kao uvredu.
– Hitno uklanjanje Titove biste iz Kancelarije predsednice je direktno miniranje i uništavanje više od tri hiljade spomenika antifašističkim borcima i žrtvama fašizma, čemu smo bili svedoci u proteklih 25 godina. Sve to treba sagledati i oceniti u kontekstu projekta revizije novije istorije koja je pogubna sa stanovišta građenja budućnosti Evrope, pa i sveta. Indoktriniranje mladih generacija i prebacivanje frustracije i netrpeljivosti na njih je svojstveno gubitnicima iz Drugog svetskog rata, poništiće i poslednju mogućnost da makar postupno uklanjamo posledice ratova u kojima se raspala Jugoslavija – izjavio je u saopštenju za javnost bivši predsednik Republike Hrvatske, Stjepan Mesića koji je i najavio da će zamoliti Kolindu Grabar Kitarović da Titovu bistu prebaci u njegovu Kancelariju bivšeg predsednika.
Tragom ove priče pokušali smo da potražimo odgovor na pitanje – Zašto bi nekome smetala bista čoveka mrtvog preko 30 godina?
– Tito se u toku Drugog svetskig rata nalazio na čelu najvećeg antifašističkog pokreta otpora u Evropi. Na početku rata 1941. bio je na čelu jedne ilegalne organizacije, a 1945. na kraju rata je bio na čelu četvrte po veličini armije u Evropi. To danas mnogima smeta, a pre svega potomcima i sledbenicima poraženih snaga u ratu – objašnjava za Dnevno.rs Ivan Morić, predsednik komisije za informisanje SUBNOR-a Beograd.
Negativnu kampanju koja se vodi protiv Tita naš sagovornik vidi kao pokušaj rušenja mita o njemu kao o ratnom pobedniku jer je Tito personifikacija čitavog partizanskog pokreta.
Sa druge strane, Tita je nemoguće ne posmatrati i kao državnika koji je zemlju vodio u vremenu kada je ona bila najcenjenija i u svetu imala ugled na kojem bi joj pozavidele sve današnje države nastale raspadom Jugoslavije.
Mit o Titu kao svetskom državniku je mnogo teže rušiti jer postoje brojne fotografije i snimci koji svedoče o tome koliko je on bio uvažavan. On je u posleratnom periodu imao ambiciju da bude regionalni balkanski lider, a spletom istorijskih okolnosti postao je svetski državnik i lider jednog međunarodnog pokreta – objašnjava Morić.
Na to da jednostavan čin uklanjanja biste mrtvog predsednika može za Hrvatsku imati mnogo veće posledice upozorio je i Stjepan Mesić.
– Ne mogu, međutim, a da ne upozorim na činjenicu da je Josip Broz Tito bio jedan od najznačajnijih državnika sveta u drugoj polovini 20. veka, da ga i danas cene mnogi širom sveta, i kao državnika, i kao vođu antifašističkog otpora. Uklanjanje njegove biste iz kancelarije predsednice zasigurno će navesti svet da se zapita: u kom smeru se kreće Hrvatska – napisao je Mesić u saopštenju.
Strani državnici o Josipu Brozu Titu
„U miru i ratu Tito je deo istorije sveta, u vreme sadašnje generacije i u vreme ranijih generacija. On je čovek nepresušne snage, nepresušne mladosti, nepresušne borbenosti i nepresušne hrabrosti”, Džimi Karter, predsednik SAD
„Malo je onih koji se celi svoj život uspevaju, tako beskompromisno i bespoštedno prema samome sebi, staviti u službu vlastitog naroda i svetske zajednice”, Helmut Šmit, nemački kancelar
„Predsednik Tito je čovek koji se u teškim i kriticnim događajima uzdigao do simbola smelosti i odlučnosti u borbi za nezavisnost svoje zemlje, čovek koji svojim međunarodnim angažmanom dokazuje da zna uskladiti snagu stavova, s mudrim smislom za stvarnost i koji se u svom državničkom radu neumorno zalagao i zalaže da osigura Jugoslaviji bolju i srećniju budućnost”, Aldo Moro, predsednik intalijanske vlade, 1965. godine.
„Nedavno sam u grčkoj skupštini nazvao maršala Tita apostolom mira. Mogu zaista reći da sam uzbuđen i dirnut njegovom misijom u čovečanstvu – misijom slobode i mira. Sasvim je prirodno da, kada se jedna takva ličnost bori za mir u svetu, bori se i za mir na Balkanu”, Jorgos Papandreu, grčki političar, 1964. godine.
„Borca, predsednika Tita karakteriše mudrost, oštroumnost i prijateljski odnos prema ljudima. Predsednik Tito je u svim srcima onih koji se bore za pravdu i slobodu, zbog svojih herojskih dostignuća”, Jaser Arafat, vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta, 1977. godine.
U međuvremenu, odluka Kolinde Grabar Kitarović postala je pravi hit na društvenim mrežama. Oni kreativniji dosetili su se i da se zapitaju šta bi Tito, da je živ, rekao novoj hrvatskoj predsednici kada bi čuo da mu je bista izbačena sa Pantovčaka:
Naš sagovornik iz Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata kaže da je ovoliko interesovanje za ovu temu ne predstavlja iznenađenje i da je upravo dokaz značaja bivšeg predsednika SFRJ.
– O istorijskoj veličini Josipa Broza Tita najbolje govori podatak da i danas, 35 godina od njegove smrti, vlada veliko interesovanje za njega. Tito je jednostavno bio čovek koji je uspeo da iskoristi svoju šansu koja mu se ukazala u datom trenutku. Zato je on veliki lider u odnosu na sve one koji su došli posle njega – zaključuje Ivan Morić.
