Budimir Bulatović je uhapšen na međunarodnom graničnom prelazu Rača, na osnovu poternice koji je za njim raspisala banjalučka policija, zbog poslovne prevare i falsifikovanja isprave, objavile su banjalučke Nezavisne novine.
Bulatović, koji je uhapšen u utorak, se tereti da je kao izvršni koordinator Evropske ekspertske grupe ošetio Gradsku upravu grada Banjaluka za 391.166 maraka (oko 200 hiljada evra).
Budimir Bulatović je brat Momira Bulatovića, visokog funkcionera bivše Jugoslavije. EEG je s gradom Banjaluka 2007. godine potpisao ugovor o saradnji, prema kojem je trebalo da pomogne u vezi sa apliciranjem prema evropskim fondovima za četiri projekta ukupne vrednosti 19 miliona evra.
Prema ugovoru, grad je EEG-u trebalo da uplati ukupno 760.000 evra, od kojih im je isplaćeno 200.000 evra i to preko Javnog preduzeća DEP-OT, koje je 62 posto u vlasništvu grada.
Ovaj ugovor je bio štetan po grad Banjaluka, jer se istragom ispostavilo da famozni EEG ne postoji, odnosno da se radi o poslovnoj prevari, navodi se u tekstu. Bulatović je prevario i preduzeće „Celex”, tako što je falsifikovanjem isprava prisvojio 172.113 maraka (više od 87 hiljada evra), a EEG je, kako su mediji ranije pisali, prevario i firmu „Integral inženjeringu”, kompaniju „M:tel” i Rafineriju nafte u Brodu.
Sve prevare izvršene su tako što je obično na predlog nekog visokopozicioniranog zvaničnika RS Bulatović dolazio na razgovor sa direktorom ili rukovodiocem institucije i ponudi im saradnju i pomoć pri privlačenju novca iz evropskih fondova. Firme ili institucije bi kandodovale svoje projekte i njihovu vrednost i dostavljale ih EEG-u, koji je, navodno, u ime njih aplicira prema fondovima EU u Briselu.
U ugovorima o saradnji obično su bili definisani načino plaćanja i obaveze firme ili institucije prema EEG-u, a da bi bili što uverljiviji, u ugovoru su stavljali da je firma ili institucija dužna platiti dva posto od ukupne vrednosti projekta tek posle obavještenja
iz Evropske komisije da im je projekat odobren. Takođe, u ugovor je stavljano da ostalih dva posto preduzeće ili firma plaća po dobijenim sredstvima, do čega, naravno, nikada nije došlo.
Isto tako EEG se ugovorom obavezuje da će Evropskoj komisiji uplatiti kotizaciju, a nakon toga tu „savršeno falsifikovanu, čak originalnu” uplatnicu nemačke banke šalju firmi ili instituciji kao dokaz da su oni u ime njih izvršili uplatu. EEG je falsifikovalo i obaveštenje od Evropske komisije da su odobrena sredstva za koja su oni u ime institucije ili preduzeća aplicirali, koja su slalo partnerima sa kojima su imali ugovor,
tražeći da im bude isplaćeno dva posto.
Obaveštenje je u svim slučajevima stizalo na falsifikovanom memorandumu sa pečatom Evropske komisije i potpisom Nicolausa van der Huna, za kojega je kasnije utvrđeno da nikada nije postojao.
