GDE BI RUSIJA UDARILA NA NATO? Vojno-politički komentator objasnio mogući razvoj događaja

Oči cele planete su uprte u Moskvu i čekalo se obraćanje predsednika Rusije Vladimira Putina. Strašne prognoze su se obistinile, Kremlj je pokrenuo mobilizaciju, za sada delimičnu, ali poslata je poruka da će Rusija koristiti sva sredstva ako bude ugrožen njen teritorijalni integritet. I to nije blef rekao je Putin i naglasio da Rusija ima bolje oružje od NATO-a, a Stoltenberg tvrdi da Rusija ne može da dobije nuklearni rat protiv zapadne alijanse.

Foto: Pixabay.com

Gost „Uranka“ na K1 televiziji tim povodom danas je bio političko-vojni analitičar Vlade Radulović koji je detaljno objasnio situaciju od čije eskalacije strahuje cela planeta.

– Moskvi ne ide onako kako je planirala iako nikada jasno nisu istaknuti ti ciljevi u Ukrajini. Ciljevi su i menjani u skladu sa neuspesima koje je Rusija doživljavala na terenu – rekao je Radulović na K1 televiziji.

I jedna i druga strana zveckaju ozbiljnim naoružanjem, ističe sagovornik.

– Ako govorimo o strateškim snagama i svemu onome što se sve češće čuje i može videti u medijima, a to je pretnja ne više u sukobu Rusije i Ukrajine nego Rusije i NATO, onda mi možemo govoriti o interkontinentalnim balističkim raketama koje su dometa od 8.000 do 18.000 kilometara. Meni se ne sviđa nuklearni argument i nuklearna retorika. Mnogi kažu da Putin samo treba da pritisne dugme i stvar će da se reši. Jel zaista neko veruje da će druga strana da sedi skrštenih ruku?

Zemlje koje se graniče sa Rusijom su podigle borbenu gotovost.

– Zemlje članice NATO koje su na granici sa Ruskom Federacijom, kao što je Litvanija, odmah su podigli svoje snage za brza dejstva, odnosno za brzi odgovor, pod izgovorom da će ova delimična mobilizacija biti sprovedena i u Kaljingradskoj oblasti sa kojom se oni graniče. Finci, koji nisu u NATO, su rekli da je situacija za sada mirna ali da prate situaciju i da će reagovati u slučaju potrebe. Odnosno Litvanija i Finska su već ponudile neke svoje odgovore na novonastalu situaciju dok je Zapad po tom pitanju nešto “manje glasan”. Dileme nema da će se nastaviti isporuke naoružanja i vojne pomoći Ukrajini. Nemačka je od početka pokušavala da ne talasa mnogo, ali sada je počela da šalje složene borbene sisteme.

U budućnosti se očekuje i savremeno naoružanje na liniji fronta.

Gde bi Rusija udarila na NATO?

Jedan scenario je da dođe do sukoba sa pojedinim zemljama članicama NATO na teritoriji same Ukrajine ukoliko bi te zemlje poslale svoje snage da pomognu u borbi. Ako do toga ne dođe, postoji opcija da dođe do upotrebe taktičkog nuklearnog ili hemijskog naoružanja na teritoriji Ukrajine. Pojedine zemlje bi na to odgovorile i reagovale, jer su tako rekli, kao na primer Poljska. Interesovanje Rumunije je “splaslo” zbog situacije u Moldaviji. Prema informacijama koje imam, Rumunija bi branila svoj narod u Moldaviji. Druga opcija je da se pokuša ići na odsecanje Baltičkog krila NATO od strane Rusije i to bi značilo direktan sukob sa celokupnim NATO paktom zbog člana 5 i obaveze da se članice brane.

Simulacija koju su razvili stručnjaci sa Prinstona, pokazuje da bi nuklearni rat između Rusije i NATO potencijalno mogao da rezultira smrću miliona ljudi širom sveta u roku od nekoliko sati. Četverominutna simulacija pod nazivom “Plan A”, koju su razvili istraživači povezani s Programom za nauku i globalnu bezbednost Univerziteta Prinston (SGS), ponovno je probudio interesovanje javnosti zbog rata u Ukrajini.

Ako pogledate simulaciju Prinstonovog univerziteta i globalnog nuklearnog rata, sukob na istoku Evrope počinje konvencionalnim ratom. Posle toga se prelazi ta granica konvencionalnog rata i dolazi do upotrebe taktičkog nuklearnog naoružanja. Jedino što mi uliva nadu da do tog scenarija ne dođe je Putin koji je došao jako nezadovoljan sa ovog sastanka Saveta šefova za šangajsku saradnju. Čini mi se da je dobio direktne opaske od strane Indije i Kine što nije očekivao. Za Moskvu se otvara nekoliko pitanja na koje ona u ovom trenutku više ne može da reaguje. Situacija između Azerbejdžana i Jermenije, a Azerbejdžan apsolutno “sluša” Tursku, a Amerika pruža podršku Jermeniji. S druge strane, imate sukob Kirgistana i Tadžikistana, zemlje koje su susedi Kini. Tu se otvaraju mnoga pitanja, a svako vuče na svoju stranu.

Gubici na liniji fronta 

– Informacije koje dolaze o potencijalnim ruskim gubicima govore da su oni opterećeni tim gubicima. Rusi će zvanično reći da su oni ispod 6.000, ali ko se iole razume zna da to nije tačno. Prema nekim informacijama, kada su se sumirala sva izgubljena sredstva na frontu, čini mi se da je ta cifra preko 35.000 – 40.000 – rekao je Radulović na K1 televiziji.

– Pojavio se jedan interesantan dokument ruske vlade i u njemu je cifra koja se izdvaja iz budžeta za porodice stradalih. Kada tu cifru podelite sa propisanom cifrom naknade za porodice stradalih boraca dobijete da su ruski gubici negde preko 48.000. Naravno da to Moskva nikada neće prihvatiti i neće saopštiti, a ni Ukrajinci nemaju male gubitke.