Januar – protesti u Kazahstanu
Početkom januara u Kazahstanu su izbili nemiri i masovni protesti izazvani rastom cena gasa. Predsednik Tokajev proglasio je vanredno stanje 4. januara. Demonstranti su zapalili rezidenciju predsednika i druga zdanja administracije, zauzeli aerodrom. Vlada je podnela ostavku.
Usledila je intervencija zemalja Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti koju osim Kazahstana čine Jermenija, Tadžikistan, Kirgizija, Rusija i Belorusija. Protesti su ugušeni, a procenjuje se da je poginulo više od 200 ljudi, dok je više hiljada privedeno.
Isak Hercog prvi je izraelski predsednik koji je otišao u zvaničnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Vojska Burkine Faso svrgla je sa vlasti predsednika Roka Kaborea, suspendovala Ustav, raspustila Vladu i nacionalnu skupštinu i zatvorila granice.
Februar – početak rata u Ukrajini
Ruske trupe počele su invaziju na Ukrajinu. Prema terminologiji zvanične Moskve, reč je o “specijalnoj operaciji” izazvanoj odnosom prema ruskom stanovništvu u Ukrajini.
Kijev je obelodanio odbacivanje Budimpeštanskog sporazuma iz decembra 1994, kojim je Ukrajina odustala od atomskog programa u vojne svrhe. Zvanična Moskva intervenciju je predstavila i kao denacifikaciju.
U sukobima u Ukrajini poginulo je na više hiljada ljudi, među njima više od 400 dece, dok su milioni Ukrajinaca spas potražili u izbeglištvu.
Mart – srušila se ukrajinska bespilotna letelica u Zagrebu
Izviđačka bespilotna letelica tipa Tupoljev Tu-141, sovjetske proizvodnje, srušila se u Zagrebu. Doletela je sa područja Ukrajine, preletevši Rumuniju i Mađarsku neprimećeno, što je izazvalo brojne reakcije i kontroverze.
U Saudijskoj Arabiji izvršeno masovno pogubljenje osuđenika, ukupno 81 osoba. Kako je saopštio Rijad, među pogubljenima su bili osuđene ubice, pripadnici terorističkih grupa kao i pristalice jemenskih Huta.
Turska otvorila najduži most između Evrope i Azije. Pušten je u rad “Čanakale 1915” nad moreuzom Dardaneli, najduži viseći most na svetu, ukupne dužine 4.608 metara.
April – Makron osvojio drugi predsednički mandat
Emanuel Makron osvojio drugi predsednički mandat, na čelu Francuske biće još pet godina. Makron je tako postao prvi francuski predsednik koji je osvojio drugi mandat posle Žaka Širaka.
Novi petogodišnji mandat Makron je obezbedio sa osvojenih više od 58 odsto glasova, dok je ultradesničarska kandidatkinja Marin le Pen dobila nešto više od 41 odsto glasova.
Maj – prvi slučajevi majmunskih boginja u EU i SAD
Prvi slučaj majmunskih boginja zabeležen je 7. maja u Velikoj Britaniji. Prvi pacijent koji je dobio majmunske boginje putovao je u Nigeriju, gde se veruje da je inficiran, pre nego što se vratio u Englesku. Virus je krenuo, međutim, da se širi svetom.
Zdravstvene vlasti američke savezne države Masačusets, 19. maja potvrdile su postojanje majmunskih boginja, što je prvi slučaj te zarazne bolesti u SAD u 2022. godini.
Izraelske snage ubile su novinarku Al Džazire Širin Abu Akle u gradu Dženin na Zapadnoj obali.
Širin Abu Akle, 51-godišnja Palestinka hrišćanke veroispoveti, koja je takođe imala američko državljanstvo, upucana je u glavu dok je izveštavala o izraelskoj operaciji u palestinskom izbegličkom kampu Dženin na severu Zapadne obale.
Izraelska vojske je najpre saopštila da je novinarku “verovatno” pogodio metak koji je došao sa palestinske strane, ali su kasnije utvrđeno da su metak ispalili izraelski vojnici.
Jun – Vrhovni sud SAD ukinuo ustavno pravo žena na abortus
Odlukom Vrhovnog suda SAD ukinuta istorijska presuda koja je legalizovala prekid trudnoće u Sjedinjenim Državama. Sud je poništio odluku u postupku “Rou protiv Vejd” iz 1973, čime je ukinuto federalno ustavno pravo koje je dozvoljavalo abortus.
Sud je, odlukom za koju je glasalo šestoro sudija dok ih je protiv bilo troje, podržao zakon države Misisipi. To znači da je regulativa po ovom pitanju preneta na svaku državu pojedinačno.
Na najvećem suđenju u modernoj francuskoj istoriji, za napade u Parizu u novembru 2015. godine osuđujuće presude dobio je Salah Abdeslam i još 19 osoba osuđenih za terorizam i ubistvo.
Jul – ubistvo Šinza Abea
Bivši japanski premijer Šinzo Abe preminuo je 8. jula nakon što je na njega pucano dok je držao predizborni govor u gradu Nari.
Abea je ranio Tecuja Jamagami, bivši pripadnik mornarice. Oružje koje je upotrebio kućne je izrade i napravljeno je od metala i drveta.
Ubica je bio motivisan uverenjem da je Abe, koji je na kormilu zemlje bio do 2020. godine, imao veze s japanskim ogrankom Unifikacione crkve, religioznom grupom, odnosno, bio jedna vrsta njenog političkog pokrovitelja.
Jamagami, koji je u mladosti po ugovoru odslužio tri godine u japanskoj mornarici, praktično je pola svog života bio kivan na lokalnu podružnicu Unifikacione crkve u tom gradu, jer joj je njegova majka, koja je kultu pristupila nakon samoubistva supruga, donirala blizu milion dolara. Ona je u tu svrhu rasprodala porodičnu imovinu poput nekretnina i polisa životnog osiguranja, usled čega je skupa s troje dece uronila u siromaštvo.
Avgust – poseta Nensi Pelosi Tajvanu
Avion u kome se nalazila predsedavajuća Predstavničkog doma Sjedinjenih Država Nensi Pelosi sleteo je na tajvanski aerodrom Songšan 2. avgusta. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je osudilo dolazak Nensi Pelosi, rekavši da ozbiljno šteti miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu.
Kineska vojska je saopštila da je nakon toga izvela vazdušne i pomorske vežbe severno, jugozapadno i istočno od Tajvana, te da nastavlja da “proverava zajedničku borbenu gotovost trupa”. U more je 5. septembra poslala više od 100 borbenih aviona i 10 ratnih brodova.
Kontroverzna poseta predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi Tajpeju u Istočnoj Aziji izazvala je nedoumice i zabrinutost da bi odnosi između velikih sila Kine i SAD mogli dalje da se primaknu tački usijanja.
Septembar – smrt kraljice Elizabete Druge i protesti u Iranu
Britanska kraljica Elizabeta Druga preminula je u 97. godini u svojoj letnjoj rezidenciji u Balmoralu. Sahranjena je u zamku Vindzor.
“Sahrani veka” britanskog monarha, čija je vladavina trajala 70 godina, prisustvovalo je više od 500 zvaničnika.
Čarls, sin britanske kraljice Elizabete Druge je 10. septembra formalno proglašen za kralja na sastanku Saveta za pristupanje.
Zbog smrti mlade žene u pritvoru iranske moralne policije, koja sprovodi stroga pravila nošenja hidžaba, izbili su protesti u nekoliko gradova Irana.
Mahsa Amini (22) je preminula pošto je pala u komu nakon njenog hapšenja u Teheranu ranije ove nedelje, stavljajući u centar pažnje prava žena u Iranu.
Policija je odbacila optužbe da je pretučena, rekavši da joj je pozlilo dok je čekala na ispitavanje sa drugim pritvorenicama.
Oktobar – stampedo u Seulu i Ilon Mask preuzeo Tviter
U stampedu na proslavi Noći veštica u južnokorejskoj prestonici poginule su 153 osobe – uglavnom tinejdžeri i mladi ljudi u dvadesetim godinama, objavile su spasilačke službe. Povređene su najmanje 82 osobe.
Incident se, kako su naveli iz lokalne vatrogasne službe, dogodio oko 22.20 po lokalnom vremenu, tokom proslave Noći veštica u seulskom kvartu Itevon.
Zvaničnik državne vatrogasne službe Čoj Čeon Sik rekao je da se veruje da je više ljudi pregaženo nakon što se velika grupa ljudi uputila u usku ulicu kod hotela “Hamilton”, poznatog mesta za žurke u Seulu.
Jedan od najbogatijih ljudi na svetu je 28. oktobra završio kontroverznu operaciju kupovine društvene mreže Tviter za 44 milijarde dolara i doneo prve odluke.
Mask je podelio otkaze glavnim menadžerima, počev od generalnog direktora Paraga Agravala, s kojim je poslednjih meseci vodio prilično žustru javnu polemiku.
Nedugo zatim Mask je otpustio oko polovine zaposlenih u toj kompaniji.
“Tviter” je dogovor o preuzimanju sa Maskom započeo krajem aprila, nakon što je objasnio akcionarima određene detalje ponude.
Novembar – rodio se osmomilijarditi stanovnik Zemlje
Broj ljudi na planeti premašio je 15. novembra osam milijardi, što znači da nas je dvostruko više nego 1976.
Broj stanovnika će nastaviti da raste, ali ne tako visokom stopom. Najviše stanovnika ima Kina, ali se očekuje da će je Indija dogodine sustići.
Osmomilijarditi stanovnik je devojčica Vinis, rođena na Filipinima. Ubrzo joj se pridružio dečak Elias iz Berlina.
Decembar – sprečen pokušaj državnog udara u Nemačkoj
U najvećoj antiterorističkoj operaciji u istoriji Savezne republike Nemačke 7. decembra je uhapšeno 25 od ukupno 52 osobe osumnjičene da su kao deo ekstremno desničarske terorističke grupe planirale državni udar.
Oko 3.000 policajaca i pripadnika specijalnih vojnih jedinica pretreslo je 137 lokacija širom Nemačke. Među uhapšenima su i penzionisani i aktivni elitni vojnici, kao i jedna sudija koja je do prošle godine bila poslanica u Bundestagu.
Okosnicu grupe čine članovi ekstremno desničarske grupe “Građani Rajha”, koja je javnosti već poznata i već dugo je na udaru nemačke policije zbog nasilnih napada i promovisanja teorija zavera u kojima odbijaju da priznaju postojanje moderne nemačke države.
Centralna figura “Građana Rajha”, ali i ove terorističke grupe je, tvrde mediji, princ Hajnrih XIII Rojs, potomak davno uspostavljene kneževske kuće iz današnje Tiringije.
