Velike figure Vesića koji drži gondolu i Malog koji ima bager, postavljene su u parku ispred Gradske skupštine.
– To je spomenik fantomima, spomenik korupcije, bahatosti, svemu onome što naš grad nije – rekao je Dobrica Veselinović iz Incijative Ne da(vi)mo Beograd.
Dodao je da su to jedini spomenici koje će Vesić i Mali dobiti u Beogradu.
– Vesić i Mali ne zaslužuju naš grad i sledeće godine neće biti ovde – kazao je Veselinović.
Protest za počeo ispred zgrade Geozavoda gde su 2016. u noći između 23. i 24. aprila srušeni objekti u Savamali.
Radomir Lazović iz Incijative Ne da(vi)mo Beograd nazvao je Vesića i Malog “vizionarima destrukcije” i “fantomima bezumlja”, koji “na putu ka vrhu piramide zla ne prezaju ni od čega”.
– To su vrsni vizionari destrukcije, zato im otvaramo spomenik za sve što su uradili za naš grad – rekao je Lazović.
On je kazao da je situacija u Beogradu “mračna”, ali da ujedinjeni i solidarni građani mogu da je poprave.
– Beogradska gondola, muzička fontana, Beograd na vodi, virtuelni metro, seča drveća, nelegalna gradnja, iseljavanje ljudi, kolaps saobraćaja, novogodišnja rasveta, otimačina, bahatost, bezobzirnost, mržnja, to je danas slika našeg grada – ocenio je on.
Na solidarnost je pozvao i profesor Fakulteta političkin nauka Zoran Stojiljković koji je kazao da su građani ostavili zemlju “nenadgledanu” zbog čega su je preuzeli “samozadovoljni političari i političarke”.
Prema njegovim rečima trebalo bi osnovati Institut za demokratiju kako bi građani merili svaki potez političara.
Docentkinja na Filozofskom fakultetu Monika Milosavljević kazala je da je rušenje objekata u Savamali i izgradnju gondole na Kalemegdanu povezuje nepoštovanje procedura i institucija.
Ona je kazala da je odluka Upravnog suda da se zaustave radovi na izgradnji gondole “mala pobeda” i da tek predstoji velika borba za arheološko nalazište – Kalemegdan.
– Da se borimo da i budući istraživači i generacije vide Kalemegdan kao autentičnu celinu, ako su nam to ostavili naši preci, barem možemo toliko da uradimo da ga sačuvamo i za njih – rekla je Milosavljević.
Miloš Ignjac iz Združene akcije “Za krov nad glavom” ocenio je da je rušenje u Savamali sinonim za suspenziju zakona i Ustava zarad ličnih interesa koji se svakodnevno dešava.
– Baš ovde pored nas je hotel Bristol, 30 porodica, svakog dana se može desiti da taj hotel postane prošlost a ti ljudi beskućnici – upozorio je on.
Građani su krenuli u protestnu šetnju ka gradskoj skupštini oko 19 časova, a na čelu kolone bio je transparent “Ne da(vi)mo Beograd”.
Građani su nosili i transparente “Dok svi nisu slobodni – niko nije slobodan”, “Čiji grad?”, “Beograd je naša zajednička kuća i dvorište”, kao i zastave Grada Beograda i duginih boja.
Među učesnicima protesta bili su i lideri Saveza za Srbiju Dragan Đilas, Boško Obradović, Balša Božović, Vuk Jeremić, članovi Pokreta ujedinjenih fantoma.
Kolona se na kratko zaustavila kod zgrade Vlade Srbije gde su zapaljene baklje, a prisutni skandirali “ostavke” i “lopovi”.
U noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, po okončanju parlamentarnih izbora, nekoliko osoba maskiranih fantomkama porušilo je više objekata u Hercegovačkoj ulici. Oni su građanima oduzimali telefone i maltretirali ih. Građani su pozivali policiju, ali niko nije reagovao.
Iz izveštaja tadašnjeg zaštitnika građana Saše Jankovića o kontroli rada policije te noći proizlazi da je “iz vrha” policije službenicima naređeno da tako postupe, a načelnik Komunalne policije Nikola Ristić je u razgovoru s ombudsmanom tvrdio da gradjani nisu pozivali Komunalnu policiju, iako se pokazalo suprotno.
Šef smene u policiji u vreme noćnog rušenja u Savamali Goran Stamenković osuđen je uslovno na pet meseci zatvora zbog optužbi za nesavestan rad. On je u maju 2018. godine potpisao sporazum o priznanju krivice sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu.
Tadašnji premijer Aleksandar Vučić izjavio je povodom događaja u Savamali da su noćno rušenje izveli “kompletni idioti”, a potom da je za rušenje odgovorna gradska vlast. Sve vreme je insistirao da su porušeni objekti bili nelegalni.
Objekti u Savamali nalazili su se na delu zemljišta do kojeg treba da se prostire urbanistički projekat “Beograd na vodi”.
