Objavljivanjem ovih podataka Vlada Venecuele je priznala u kakvom katastrofalnom stanju se nalazi privreda zemlje, prenosi Frans pres.
Posle tri godina neobjavljivanja makroekonomskih podataka Centralna banka Venecule je saopštila da je inflacija je bila 274,4 odsto 2016. godine, 862,6 odsto 2017. godine i 130.060,2 odsto 2018. godine.
Ti podaci su međutim udaljeni od procena Međunoarodnog monetarnog fonda koji procenjuje da je inflacija u Venecueli prošle godine bila 1.370.000 odsto, a za 2019, MMF predviđa inflaciju od 10.000.000 odsto.
Pad BDP-a naveden da je 47,6 odsto u periodu između 2013. i 2018. proračunat je do trećeg tromesečja 2018. godine.
Centralna banka Venecuele takođe je objavila da je izvoz nafte koji predstavlja 96 odsto prihoda zemlje pao na 29,81 milijardu dolara 2018. godine.
Izvoz nafte vredeo je 85,603 milijardi dolara 2013. godine i 71,732 milijarde 2014. godine kada su cene nafte pale i kada je izbila duboka kriza koja potresa zemlju. Iako su cene nafte počele da se dižu od 2016. godine prihod nije porastao zbog velikog pada venecuelanske proizvodnje.
Pre tri godine Venecuelanska centralna banka verna vlastima prestala je da objavljuje podatke bez navođenja razloga. Ranije je takođe smanjivala brojne podatke koje je objavljivala.
Zbog teške ekonomske krize više od tri miliona Venecuelanaca emigriralo je od 2015. godine, prema navodima UN. Situacija se dalje iskpomplikovala u poslednje vreme sa političkim teznijama i borbom između vlasti socijalistsičkog predsednika Nikolasa Madura i opozicionara Huana Gvaida, koga podržavaju SAD i brojne druge zemlje.
U vreme ratnih sukoba devedesetih u bivšoj Jugoslavije i ekonomske blokade uvedene Saveznoj Republici Jugoslaviji, godišnja inflacija dostigla je u jesen 1993. godine, prema objavljenim podacima 352.459.275.105.195 odsto.
