Dok Tramp s nestrpljenjem očekuje susret s turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom, u Vašingtonu je teško pronaći nekog drugog ko deli taj entuzijazam, ocenjuje CNN, ističući da će Tramp koji je suočen s optužbama za zloupotrebu ovlašćenja danas stajati uz stranog lidera koji je optužen za suzbijanje drugačijih mišljenja i slobode izražavanja.

Turski predsednik je nepoželjan gost u mnogim delovima američke prestonice. Poslednji put kada je dolazio njegov telohranitelj uleteo je u gužvu s demonstrantima, ali ipak Erdogan može da očekuje crveni tepih od predsednika koji se dodvorava stranim moćnicima, navodi CNN.

Taj nastup samo će pojačati neprijateljstvo kongresmena koji već misle da je Tramp možda bio izmanipulisan kada je dao zeleno svetlo za Erdoganov marš na Siriju.

Tramp će se susresti s Erdoganom uz osmeh, jer, kako ističe američka televizija, želi pohvale zbog toga što je američke trupe sklonio od opasnosti. Takođe, sastanak s Erdoganom američki predsednik može predstaviti kao kontraprogram početku javnog saslušanja u postupku opoziva, što može rezultirati uspehom.

Mnoštvo pitanja narušilo je odnose Turske i SAD, ali jedini razlog zašto se oni nisu u potpunosti urušili je Trampova višegodišnja naklonost prema Erdoganu, ocenjuje Rojters, dodajući da je, s druge strane, animozitet između vladinih službi dve zemlje sve veći.

Vašington i Ankara su u novoj krizi od prošlog meseca pošto je Erdogan pokrenuo invaziju u Siriji na američke kurdske saveznike i ograničio američko prisustvo u tom delu sveta.

Prethodno su SAD bile ljute i zbog kupovine ruskih protivraketnih odbrambenih sistema, pa je Turskoj zaprećeno sankcijama. Nakon što je počela da prihvata isporuke S-400, Vašington je uklonio Tursku iz programa borbenih aviona F-35, u kojem je Ankara bila proizvođač i kupac.

Predstavnički dom prošlog meseca je usvojio paket sankcija da kazni Tursku zbog operacije u Siriji. Kongres je takođe izglasao neobavezujuću rezoluciju priznavši genocid nad Jermenima, zločin u kojem je pre 100 godina ubijeno 1,5 miliona ljudi – što je razljutilo Ankaru.

Za Ankaru je sporno pitanje i njen dugogodišnji zahtev za izručenje iz SAD Fetulaha Gulena, kojeg optužuje za organizovanje državnog udara 2016. godine. U odnosima dve zemlje, ističe Rojters, sporne su i američke optužbe za tursku državnu Halkbank zbog ukidanja sankcija Iranu.

Trampova administracija očekuje da će posle sastanka Erdogan odustati od planova za korišćenje ruskog sistema S-400 i da će pristati na trajni prekid vatre u Siriji. Ako se Turska složi, Vašington bi na kraju mogao da dozvoli Ankari povratak u program F-35 i da joj ponudi trgovinski sporazum vredan 100 milijardi dolara, dodaje Rojters.

Turska želi da okrene novu stranicu u odnosima sa SAD, dok se Erdogan priprema za razgovore s Trampom o nizu pitanja koja dele NATO saveznike, posebno kupovini ruskog sistema odbrane S-400, piše Blumberg.

Uoči polaska za Vašington, Erdogan je rekao da želi “započeti novu eru oko zajedničkih bezbednosnih pitanja” sa SAD, kao i da se dogovarao s Trampom kako razviti veze “uprkos maglovitom periodu odnosa dve zemlje”.

Erdogan smatra da je susret u Beloj kući ključan za oblikovanje budućih veza sa SAD, izjavio je šef za komunikacije turskog predsednika Fahretin Altun, dodajući da će “kritičan” sastanak biti onaj na kojem će se razgovarati o ruskom protivraketnom sistemu.

Pred odlazak u SAD, turski predsednik nije spominjao spor oko ruskog oružja, ali je rekao da će posle razgovora s Trampom razgovarati s ruskim predsednikom, ukazuje Blumberg. Takodje, Erdogan je insistirao na aktiviranju ruskog protivraketnog sistema, prkoseći pozivima Vašingtona da od tog odustane.

Poseta Erdogana Beloj kući dolazi u posebno burnom vremenu u američko-turskim odnosima, istakli su članovi Predstavničkog doma SAD, zatraživši od Trampa da povuče poziv za posetu turskom predsedniku, navodi portal Politiko.

U pismu, koje je potpisao predsedavajući Odbora Doma za spoljne poslove Eliot Engel, 15 demokrata i dva republikanca su tražili opoziv poziva Erdoganu, ističući da je invazija Turske na sever Sirije prošlog meseca “imala katastrofalne posledice za američku nacionalnu bezbednost, dovela do dubokih podela u NATO i izazvala humanitarnu krizu na terenu”.

Kongresmeni su tursku kupovinu ruskog raketnog sistema S-400 i druge poteze nazvali približavanjem Ankare Moskvi i kritikovali Erdoganovo podrivanje domaćih demokratskih institucija.