Dejan Maksimović iz udruženja “Stanište” kaže za RTS da je glavni problem upravo to što se nenamenski troše sredstva, pa novac umesto za zaštitu životne sredine završi na nekom drugom mestu. Mora se ponovo uvesti namenski karakter naknada, poručuje Maksimović.

Udruženje “Stanište” uradilo je studiju koja govori o tome na šta je novac od ekoloških naknada trošen, a Dejan Maksimović kaže da je metodologija koju su koristili tokom istraživanja analiza dokumenata, kao i da su od lokalnih samouprava i državnih organa tražili završni račun budžeta, program zaštite životne sredine, izveštaj o korišćenju sredstava.

Naveo je da su do sada radili kontinuirano sedam puta studiju, od 2010. godine kao početne.

“Tu godinu smo uzeli jer su tada donete obimne izmene Zakona o zaštiti životne sredine i ono što je počelo da liči na jedan kvalitetan sistem finansiranja počelo je da se primenjuje prvi put od 2010. godine”, rekao je Maksimović gostujući u “Beogradskoj hronici”.

Ukazao je da su od 2010. svake godine tražili dokumenta od nadležnih organa, kao i da je “bilo dosta natezanja”.

“Samo za prikupljanje tih dokumenata nam treba šest meseci, jer opštine nisu baš uvek rade da pošalju te dokumente, pa moramo da tražimo i intervenciju poverenika za informacije od javnog značaja, ali uglavnom na kraju popuste i daju nam te dokumente”, kaže Maksimović.

Naglasio je da iako su sedam puta objavljivali ovakve izveštaje nikada do sada nije bila tolika pažnja javnosti.

Na pitanje da li su se zainteresovali oni organi koji su se našli u ovim analizama i da li su ozbiljno shvatili ta istraživanja, Maksimović kaže da su ministarstvima uvek slali izveštaje i rezultate.

“Stručne službe, pa čak i visoki funkcioneri ministarstva, znaju za naše rezultate i veoma ih cene. Međutim, na kraju svakog istraživanja mi dajemo i preporuke šta bi državni organi trebalo da urade kako bi se stanje poboljšalo. Do sada nijedna naša preporuka nije usvojena, osim u oktobru prošle godine kada je ministar doneo pravilnik o tome kako treba da izgleda program Fonda za zaštitu životne sredine”, rekao je Maksimović.

Dodao je da će lokalne samouprave morati da te izveštaje i obrasce popunjavaju i da je cilj da ih objavljuju na sajtu Ministarstva ili Agencije za zaštitu životne sredine kako bi bili u svakom momentu dostupni građanima koji treba da vide gde lokalne samouprave troše novac od naknada za životnu sredinu.

“Od 2015. veliko povećanje nenamenskog trošenja”

Beta

Još 2018. godine, navodi se u studiji, Fiskalni savet konstatuje da je stanje u životnoj sredini zabrinjavajuće.

“Svake godine se iste stvari vide u dokumentima, čak mogu reći da su sve gore zato što izmenama zakona o budžetskom sistemu, koje su nastupile u decembru 2015. godine, kada je dozvoljeno da se sredstva od namenskih naknada troše i za nešto drugo, a ne za ono za šta su namenjena – tu se vidi zaista veliko povećanje nenamenskog trošenja”, objasnio je Maksimović.

Naveo je podatak da su u 2015. godini sve lokalne samouprave zajedno planirale da potroše kroz programe Fonda 6,4 milijarde dinara.

“Već u 2016. godini kada su mogla slobodno da se sredstva prenamenjuju tu je već pao plan za milijardu dinara, znači 5,5 milijardi, a prošle 2019. godine lokalne samouprave su sve zajedno planirale 4,6 milijardi dinara da potroše kroz programe Fonda”, rekao je Maksimović i dodao da to ne bi bio problem da su prihodi pali, ali su oni porasli sa 4,5 na 6,5 milijardi.

Objasnio je da su opštine počele da koriste mogućnosti koje im je zakon dozvolio da prenamenjuju sredstva i da one to na veliko čine.

Naveo je da naknadu za zaštitu životne sredine plaćaju i građani i zagađivači, a do prošle godine postojalo je deset naknada koje su bile prihod što republičkog što lokalnog budžeta.

“Takse plaćaju zagađivači. To je i red da zagađivači plaćaju s tim što je i red da ako su već platili naknadu za zagađenje životne sredine da se onda taj novac potroši za aktivnosti kojima se otklanjaju posledice zagađenja”, rekao je Maksimović.

“Novac od naknada išao za subvencije javnim preduzećima”

Magla Autoput
Pixabay.com

Ukazao je da treba razdvojiti dve vrste nenamenskog trošenja.

“Prvo je to da jedan deo prihoda ne završava kao rashod Fonda, znači jedan deo se u startu planira za nešto drugo, a ne za rashode i za realizaciju programa Fonda za zaštitu životne sredine”, rekao je Maksimović i dodao da se ne zna za šta se to planira, ali da se raspoređuje za sve druge korisnike budžeta.

Postoji još jedan deo, dodaje, a to je da se kroz Fondove troše sredstva koja ne pripadaju oblasti zaštite životne sredine i može da se prati za šta je taj novac otišao.

“Opštine vrlo često koriste ta sredstva za subvencije javnim preduzećima i to u višemilionskim iznosima kako bi održavali tekuću likvidnost tih preduzeća. Ima jedan primer jedne lokalne samouprave gde su oni 2013. godine naveli otvoreno da su to 72 miliona i da su to sredstva koja se koriste za subvenciju dela zarada komunalnog preduzeća”, istakao je Maksimović.

Narodna stranka

“Već sledeće godine su oni nastavili prenose prema tom preduzeću, ali više u izveštaju nisu to tako nazvali nego su nazvali pojačano čišćenje ulica, ili tako nešto, što je vredelo 90 miliona”, dodao je Maksimović.

Na pitanje da li revizori za to znaju, Maksimović kaže da sigurno znaju, kao i da je na jednom njihovom skupu bio revizor koji je njihov izveštaj ocenio kao veoma dobar.

“Problem je u tome što mora i Ministarstvo finansija i Vlada u celini da odustanu od sadašnjeg koncepta da sve pare idu na jedno mesto, a onda će Ministarstvo finansija na kašičicu da određuje kome će i kada dati. Ako je u 2018. godini bilo skoro osam milijardi prihoda republičkog budžeta od naknada, a na kraju je Ministarstvo životne sredine dobilo 2,5 da potroši onda, se pitamo gde je ostalih 5,5 bilo raspoređeno”, naglasio je Maksimović i dodao da se mora ponovo uvesti namenski karakter naknada.

Navodi da je dobar primer toga kako se odnosimo prema životnoj sredini to da postoje lokalne samouprave koje su ukinule lokalne naknade i koje kada pozivaju investitore da ulože time se i hvale.

“Naše društvo u celini, sa doduše izuzecima, mada je to i civilizacijski trend, nije naklonjeno životnoj sredini zato što su ljudi više usmereni ka nekim trenutnim ličnim afinitetima i koristima, a dosta im apstraktno deluju priče o nekom opštem dobru, solidarnosti. Životna sredina je oblast koja je upravo jedna od najsolidarnijih, jer zagađenje ne može da izbegne ni onaj ko je najbogatiji član društva, kao ni onaj najsiromašniji”, zaključio je Maksimović.



loading...