Cene nekretnina u Grčkoj sve su manje, dostigle su najnižu tačku u poslednjih 15 godina. Pre 5 godina u Solunu se godišnje prodavalo 26.000 stanova, sada 1.500.
Tako su cene kuća za odmor u Grčkoj, u poređenju s periodom pre izbijanja dužničke krize, pale za oko 45 odsto. Zbog toga je ekipa televizije B 92 proveravala da li je prodaja stanova u Solunu potpuno stala.
U Solunu je gotovo nemoguće u ovom trenutku pronaći tek otvoreno gradilište poslovnog i stambenog prostora, a zgrade koje su završene i pre nekoliko godina, u kojima niko ne živi, vidljive su na gotovo svakom koraku.
Situaciju na tržištu najbolje oslikava poruka jednog vlasnika istaknuta na zgradi, na kojoj piše: Prodajem stanove na rate. Vlasnici su spremni čak i na rok od 10 godina otplate i to bez ikakve ekstrakamate.
Cena nekretnina u nekim delovima Soluna je pala i do 60 odsto, a Grčka se konačno umešala u celu ovu priču nudeći domaćim kupcima poreske olakšice, a stranim kupcima državljanstvo.
Stan u Solunu, građen tako da ima pogled na luku, a koji je cenjen 100.000 evra, danas stoji, a investitor bi bio srećan čovek ukoliko bi sada dobio 55.000 evra.
O gradnji u ovom trenutku niko ne razmišlja, a stručnjaci poručuju da prognoza o daljem padu cena kvadrata u Solunu, a tako i celoj Grčkoj više i nema smisla.
“Cene su toliko pale da nekretnine više nemaju nikakvu vrednost. Cene su pale od 30 do 60 odsto, a toliko će još da padnu. Ovo je velika prilika, ali trenutna ekonomska i politička situacija ne poručuje da je sada trenutak da kupe nekretninu u Grčkoj, ali sada je stvarno ta prilika”, ističe Kostas Georgakos, vlasnik agencije za nekretnine.
Ukoliko Grčka i kreditori postignu dogovor po principu novac u zamenu za reforme, cena kvadrata bi istog trenutka mogla da se udvostruči.
Roditelji Zaridu Fotinili se sada, kako kažu, kaju što su joj stan kupili pre šest godina.
“Ne znam koliko smo ga tada platili, ali znam da moj stan sada neuporedivo manje vredi. Ovo je po cenama kvadrata uvek bio jeftiniji deo Soluna i imam prijatelje koji ozbiljno razmišljaju da ovde kupe stan”, ističe Zaridu, vlasnica stana u Solunu.
Sprat niže, u istoj zgradi živi student Filipus. Njegovi roditelji nisu saglasni da otkupi stan koji rentira.
“Ne razmišljamo da kupimo stan, znate kriza je i niko ne zna kakva će biti budućnost. Nije jeftinije, ali sigurnije je plaćati kiriju”, objašnjava Filipus Kuvaras.
Na nivou čitave Grčke prodaja stanova pala je u poslednjih nekoliko godina gotovo 20 puta. Država, kažu, i dalje traga za najboljim rešenjima za novonastalu situaciju.
“Smanjen je porez. Primera radi vlasnik koji ne uspeva da proda stan od 100 hiljada evra na njega više godišnje ne plaća porez od 10 već samo 3.000 evra. Ta olakšica važiće i za kupca, ako ga bude. A svako ko nije iz EU, a kupi nekretninu od 250 i više hiljada evra od grčke države dobija državljanstvo za sebe i porodicu”, kaže Antonis Giftopulos, pravni stručnjak za nekratnine.
I dalje najviše stanova kupuju Grci, ali su među ozbiljnim kupcima nekretnina i Srbi, Rusi, Bugari i Rumuni. Svi oni uglavnom traže male stanove u starogradnji. Kažu da u zapadnom, siromašnijem delu Soluna može da se bira pa čak i ako imate u džepu skromnu ponudu od samo 500 evra za kvadrat.
