Čovek je uleteo u restoran i zaurlao: 'Zovite Hitnu! Policiju! Auto sleteo u Dunav!' Svi smo šokirani izleteli napolje, konobari, muzičari, obezbeđenje, gosti...

Ovako priča muzičar Vladan Đorđević (27) iz Pančeva, koji je sa dvadesetak ljudi iz restorana „Carska ohota” izvlačio iz vode troje mladih ljudi koji su u subotu BMW-om sleteli u Dunav.

– Svi smo krenuli da zovemo i Hitnu i policiju. Dok smo trčali ka Dunavu, ispred nas su iz pravca reke iz mrklog mraka dopirali su vapaji: „Pomagajte! Upomoć!” Sve je trajalo kao tren. Odjednom smo se našli ispred reke, držali se za ruke, u živom lancu i izvlačili ih iz vode – priseća se jezive noći Vladan Đorđević.

On opisuje da je troje mladih panično vrištalo, a da su radnici obezbeđenja vikali da se smire.

– Pokušavali smo da ih nadglasamo, govorili im da skupe snagu i dođu bliže obali. Dunav je vukao na sve strane. Ništa se nije videlo, samo smo ih čuli. Obezbeđenje je bilo gore, a bliže vodi oni sitniji među nama. Počeli smo da izvlačimo jednog po jednog – priča Đorđević.

Luka Višnjić, sin Olje Bećković, nije mogao da mrdne.

– Video sam da mu je ruka povređena jer radim u Hitnoj. Čim smo ga izvukli, stavio sam ga na bok. Prvo smo izvukli devojku, pa vozača, pa Luku. Više se ništa nije čulo – sleđenim tonom govori Vladan.

Sve povređene su uneli u restoran. Konobari su našli ćebad i umotali sve troje. Onda je krenula nova agonija.

– Dečko koji je vozio počeo je da viče: „Jankela je u gepeku! Vadite ga!” Jedna gošća je zagrlila povređenu Milicu, koja je vikala: „Dušane, a Beba!” (Anastasija Stajić, prim. aut) A onda su počeli da viču: „Beba, Beba!” Sledili smo se. Izašli smo ponovo napolje, ali ništa se nije čulo, na površini nije bilo ničega – kaže Vladan.

Dok gleda u mesto odakle su izvlačili mlade, Vladan duboko uzdiše. Sleđenog pogleda ka reci jedva čujno govori: „Svi smo reagovali kao jedan. Nas dvadesetak se ponelo kao što bi svako normalan uradio. Svako bi pomogao.”
Sa gostima i radnicima restorana koji su spasavali decu iz BMW-a bio je i menadžer Momčilo Bišević.

– Svi smo razmišljali kao jedan. Da se nesreća desila samo 15 minuta kasnije, mi bismo već svi otišli, niko ih ne bi video ni čuo, a ne želim ni da pomišljam šta bi onda bilo – kaže Bišević