Sa mosta u Rabrenovcu na deonici pruge Beograd - Bar između stanica Štrpci i Priboj u nedelju po podne su iz šina iskočila tri vagona teretnog voza natovarenog žitom na putu ka Podgorici.
– Strahovit huk, kao da tornado ide na nas, zaledio nas je za stolom, a onda su počeli lomnjava i prasak! Pogledao sam kroz prozor kuhinje i video vagon kako leti pravo na kuću. Evo, još mi se ruke tresu.
Očiju punih suza, ovako je juče, dvadesetak sati pošto mu je u dvorište na četiri-pet metara od kuće pao vagon, dramu prepričavao domaćin Milisav Rakić (62) iz pribojskog naselja Rabrenovac, privijajući oko sebe unučiće i još nesvestan da je opasnost prošla.
Dvanaestoro Milisavljevih najbližih, ćerke, zetovi, četvoro unučadi od dve do 12 godina, bili su u nedelju po podne uoči ručka u kući ili ispred nje, kada se sa obližnjeg mosta na njegov dom obrušio teretni voz koji je iskočio iz šina.
– Ljudi, bilo je neopisivo! Prvo neki jezivi, metalni huk, a kad sam pogledao kroz prozor, video sam vagone da lete na kuću… Zgrabio sam u trenu mog četvorogodišnjeg Mateju i izleteo kroz vrata. Pobegao sam nekoliko metara od kuće kad sam iza sebe čuo lom, prasak i vrisku dece i žena – priča Milisavljev zet Radoman Milošević iz Priboja.
Milisavljeva ćerka Vera stajala je u to vreme sa sestrama Draganom i Božicom na kućnom pragu.
– Bilo je kao na filmu. Čule smo da voz usporava, a onda videli da je prošla lokomotiva, ali nema vagona. Pogledam levo i vidim vagon kako s mosta leti na kuću! Zakukale smo iz glasa i utrčale u kuću da spasavamo decu – priča Vera.
Verina majka Zora samo nekoliko minuta pre nesreće bila je u štali na koju je pao vagon pun žita.
– Eno, od štale nema ništa. Nije ostala nijedna jedina daska! Taman sam završila sa hranjenjem koza i zakoračila u kuću kad je počeo lom! Okrenem se i pogledam, kad ono – od štale nema više ništa, a preko nje leži vagon – kroz suze je juče pričala Zora.
– Imali smo četiri koze, sedmoro jaradi, pet svinja, 15 kokoši… Noćas mi se učinilo da čujem koze ispod onog vagona, jutros se ne čuju – kaže Milisav.
– Od težine vagona koji su padali s mosta, s visine od desetak metara, kuća se tresla kao da je zemljotres. Evo, na sve strane su napukli zidovi. Nama ovde više života nema… Imali smo dole, bliže mostu, i štalu, sedam puta pet metara, od nje nije ostalo ama baš ništa! Ja sam u nedelju od šoka završio u bolnici, jedva su uspeli da me smire. Evo, i danas drhtim kao prut – priča Milisav Rakić.
