U Srbiji niko nije otišao u zatvor, bez obzira na težinu zlostavljanja ili ubistvo životinje. U SAD pre petnaestak dana imigrant iz Poljske osuđen na 55 godina zatvora zbog mučenja šteneta, a moraće da plati i pola miliona dolara.
Ni nakon višednevne potrage, policija još uvek nije uhapsila za sada nepoznatu osobu koja je na plaži pored Dunava u Novom Sadu silovala psa.
Kako je napasnika videlo nekoliko osoba, inspektori tragaju za čovekom srednjih godina, koji je na sebi imao tamno plavu jaknu i pantalone. Na glavi je imao naočare za sunce, sedu bradu i sedu kosu.
U Srbiji silovanje i druge vidove zlostavljanja životinja reguliše član 269. Krivičnog zakonika, po kome je za to krivično delo propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine.
Međutim, nakon hvatanja počinioca, postavlja se pitanje da li će i ako bude osuđen na maksimalnu kaznu, to biti dovoljno?
U drugim državama, međutim, počinioci ovakvih krivičnih dela se kažnjavaju drakonski, a najbolji primer za to je presuda koja je izrečena u Bostonu, u SAD pre petnaestak dana.
Okružni sud u tom gradu dokazao je da je imigrant iz Poljske Radoslav Artur kriv po 11 tačaka optužnice, prema kojima je optužen za brutalno zlostavljanje životinje. On je zbog tog osuđen na novčanu kaznu od pola miliona dolara i moraće da provede 55 godina u zatvoru!
Radoslav je optužen za mučenje šteneta po imenu Dou. Nakon što je štene pronađeno u teško povređenom stanju, nadležne službe su morale da uspavaju namučenu životinju.
Kad će takve kazne početi da se izriču i u Srbiji, ostaje nam samo da nagađamo.
U organizaciji Pravna zaštita životinja iz Novog Sada, koja se aktivno bavi podrškom svima onima koji štite ljubimce u našoj zemlji i inostranstvu, navode da pre menjanja zakonskih akata, mora da se poštuje postojeći.
– Glavni problem kod zlostavljanja životinja je to što se postojeći akti ne poštuju. Kad se dese ovakvi slučajevi, najčešeće i ne dođe do procesuiranja, odnosno nadležni ne reaguju, a trebalo bi to da urade po službenoj dužnosti. Iako smo gotovo svakodnevno svedoci da se dešavaju ovakvi slučajevi, počinioci se ili veoma retko ili uopšte ne privedu pravdi – ističu u ovom udruženju.
Advokat Tanja Ostojić, koja je jedna od najangažovanijih u praćenju zlostavljanja životinja u našoj zemlji, ističe da su ovakvoj situaciji u našoj zemlji glavni krivci tužilaštva i drugi istražni organi koji na ovakva krivična dela gledaju kao „bagatelna”, te ne podnose krivične prijave protiv krivaca.
– Navešću primer slučaja kad su dve osobe puškama ubile psa koji nije predstavljao nikakvu pretnju. Podneli smo krivičnu prijavu, i tužilac je odbacio zbog toga što je smatrao da to nije krivično delo! – kaže ona.
Ostojićeva napominje da i u slučaju da se podigne optužnica i takvi procesi dođu do suda, najčešešće se izriču novčane kazne ili uslovne zatvorske.
– Ne znam da je iko ovde otišao u zatvor, bez obzira na težinu zlostavljanja ili ubistvo životinje. Kad tužioci i sudije počnu da ozbiljnije razmatraju ovakva dela i kažnjavaju počinioce, može da se očekuje napredak. Ovako, ne postoji nikakav strah kod građana u našoj zemlji od kazni, i zato je povređivanje toliko rasprostranjeno – ističe ona.
U poslednjih nekoliko godina povećan je broj procesuiranih osoba koje su zlostavljale životinje, ali je to i dalje zanemarljiv broj u odnosu na ukupan broj. Od 2006. broj osuđenih se povećao od jednog na 23, dok je broj osoba protiv kojih je pokrenut postupak povećan od 32, koliko ih je bilo 2006. godine, na 178, 2012. godine.
