Jedan gastarbajter, rodom iz Sarajeva, rešio je da u svojoj ispovesti otkrije kako izgleda život daleko od zemlje u kojoj si rođen.
Veliki broj ljudi je mišljenja da je u dijaspori mnogo lakše i da svi moraju da pomažu rodbini u domovini, jer im to ne predstavlja nikakav izdatak. Međutim, nije sve tako kao što izgleda.
– Stari BMW sam kupio polovan i držao ga u garaži do prošlog leta i posete domovini, jer na posao, tamo u Nemačkoj, idem isključivo vozom, a na pijacu, biciklom. Kupio sam nove felne i navlake za sedišta, tako da sam ga “napucao”, pa izgleda kao nov – počinje svoju ispovest ovaj muškarac.
– Žena i deca su pokupovala hrpu majica, suknji, pantalona i još nekih drangulija na rasprodaji, pa su, po ćerkinom nagovoru, pobacali plastične vrećice, a kupljene stvari sve fino prepakovali u neke ukrasne i poskidali cene, tako da se ne vidi koliko smo sve platili. Uzeli smo svu godišnju ušteđevinu, žena se malo uvalila i u crveno na kartici, pa smo pre dve nedelje došli ovde na očevinu, da se kao odmorimo, a onda, da se vratimo praznih džepova – nastavio je.
Ovaj Sarajlija je rešio da podeli nevolje sa kojim sa susreće većina ljudi koja iz dijaspore kad dođe u svoju domovinu.
– Svakog meseca šaljemo pare u Bosnu, jer je više od polovine rodbine nazaposleno, a i ono malo što radi ili prima penziju, kao da ništa i ne primaju. Oni u nas gledaju kao u neke čarobnjake i ja tu sliku ne smem da im pokvarim. Nekad sam pokušao da kažem kako teško radim, ali ovi moji kao da su gluvi, nikada to ne čuju. Oni misle da meni tamo u tuđini pečene kokoši padaju s neba. Ne nabijam nikome na nos, ali pomalo sam umoran od svega, od toga da sam postao bankomat iz kog se izvlači lova – rekao je ovaj Sarajlija.
Naveo je i kako neki drugi njegovi sunarodnici, koji takođe rade u inostranstvu, pre odlaska na godišnji u Bosnu dižu manje kredite kako bi mogli biti ono što od njih ‘mahala’ očekuje da budu i kako bi mogli podmiriti nezasite apetite svoje uže i šire rodbine. Godišnje dijaspora u BiH šalje oko 1,75 milijardi evra, što je 30 odsto BDP-a te zemlje.
– Vole nas samo dok dajemo pare, a inače smo za njih seljaci, papci. Smeju nam se iza leđa. Nisam jednom čuo kako, kad ulazimo u kafić, kažu: “Uuu, eto dijaspore, vidi im opreme!”, misleći na to kako se odevamo. Nekad ustanu pa odu, a nekad ostanu i glasno komentarišu naš naglasak, kad ubacimo neku stranu reč – žali se Adnan M., poreklom iz Zvornika, a koji je, nakon zadnje loše epizode prilikom “odmora u domovini” odlučio da ne dolazi barem neko vreme.
