Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska pokrenule su noćas vazdušne napade na ciljeve u Siriji. Iako za sada sve strane pokazuju suzdržanost, ova akcija bi mogla da dovede do sukoba globalnih razmera koji bi jednog dana, u nekim budućim istorijskim čitankama, mogao da bude nazvan - Treći svetski rat.

 

U slučaju da do globalnog rata dođe, vrlo je verovatno da bi se formirala dva vojna bloka – jedan koji bi stao uz Rusiju i drugi koji bi podržao SAD.

Zapadni pakt

Vašington već računa na podršku Velike Britanije, Francuske i Izraela.

 
Velika Britanija

 

Britanija je tradicionalni Američki saveznik, sa kojom je ratovala u velikom broju sukoba od Drugog svetskog rata sve do danas. Aktivno je učestvovala sa SAD u intervencijama u Iraku, dok je u Siriji sarađivala kroz NATO pakt. Velika Britanija takođe već ima avio baze na Kipru, gde su stacioniran RAF.

Francuska

 

Pariz je jedan od ključnih saveznika SAD. Predsednik Emanuel Makron jasno je prošle godine podvukao da je crvena linija za Pariz upotreba hemijskog oružja. Pariz takođe raspolaže sa nekoliko baza u regionu potencijalnog sukoba.

Osim u samoj Siriji, gde je nekoliko stotina francuskih vojnika u sklopu savezničkih snaga koje prate Vašington, Pariz ima oko 1.700 vojnika u Džibutiju, oko 650 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a prisutni su i na severu Afrike koji bi takođe mogao da plane ukoliko dođe do većeg rata.

Izrael

 

Izrael koji se graniči sa Sirijom redovno učestvuje u vojnim operacijama usmerenim protiv Damaska. Prošle nedelje Moskva je iznela da Tel Aviv stoji iza vazdušnog napada u kojem je uništena sirijska vojna baza.

Izrael je takođe ključni američki saveznik na Bliskom istoku. Ima i veliku podršku predsednika Donalda Trampa koji je rešio da prizna Jerusalim za glavni grad jevrejske države.

 
Saudijska Arabija

 

Rijad je još jedan od glavnih saveznika vašingtonske administracije, i jedan od glavnih igrača u regionu. Tramp je prošle godine potpisao sa zvaničnicima Saudijske Arabije vojen ugovore u vrednosti od 380 milijardi dolara.

Takođe, kao saveznik Irana predsednik Sirije Bašar al-Asad je trnu u oku novog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. Rijad raspolaže armijom od preko 300.000 vojnika, i modernim arsenalom uglavnom kupljenim od Amerike.

Neopredeljeni

Nemačka

 

Kancelarka Angela Merkel je nedavno izjavila da je jasno da je u Dumi korišćeno hemijsko oružje. Nemačka je takođe saveznik Amerike preko NATO pakta, a na Bliskom istoku je prisutna u vojnoj bazi u Izraelu, gde je premestila svoje trupe iz Turske prošle godine.

Ipak, nemačka ima i odnose sa Rusijom, pre svega preko gasovoda “Severni tok”, i za sada nije jasno da li bi Berlin podržao bilo koju stranu u slučaju eventualnog sukoba.

Turska

 

Druga najveća NATO armija poslednje dve godine se sve više okreće Moskvi. Ankara takođe aktivno radi kao spona između Moskve i Vašingtona tokom poslednjih kriznih sati, nakon što su odnosi zategnuti do tačke pucanja.

 
Iako je Ankara osudila navodno trovanje, turski ministar odbrane Nuretin Džanikli juče je izjavio da bi sukob Rusije i SAD zapalio Bliski istok. U slučaju sukoba Turska bi verovatno u početku vagala između dve strane, ili bi posmatrala sa strane, pre svega što bi se rat vodio na samoj njenoj granici.

Istočni blok

Ako izbije rat Rusija bi mogla da računa na Iran, a možda i na jednu mnogo jaču silu.

Iran

 

Moskva i Teheran zajedno deluju u Siriji, gde podržavaju vladu Bašara al-Asada. Iran je vodeća sila u regionu, kojem jedino može da parira Saudijska Arabija. Takođe je u decenijskom sukobu sa SAD, a uprkos višegodišnjim sankcijama Vašingtona, Iran uspeva da radi na razvoju vojske, pa čak i nuklearnog programa. U Siriji ima i najmanje dve vojne baze, i izdvaja velika sredstva za pomoć aktuelnog vlasti.

Kina

 

Iako se Peking juče nije oglašavao po pitanju novonastale krize, Kina i Rusija već godinama rade na razvoju ekonomskih ali i vojnih saveza. Pre samo nedelju dana kineski ministar odbrane, general Vei Fenge, posetio je Rusiju odakle je tokom sastanka sa ruskim kolegom Sergejem Šojguom izdao otrežnjavajuću izjavu “Kineska strana je došla u Moskvu da pokaže Amerikancima bliske veze između oružanih snaga Kine i Rusije… mi smo došli da vas podržimo”.

Kina ipak nije tako blizu Sirije da bi mogla da reaguje u prvim danima rata, a najbližu bazu imaju na rogu Afrike, u Džibutiju. Ipak, u slučaju opšteg sukoba, moguće je očekivati svrstavanje Pekinga uz Moskvu.

Lokalne snage

 

Od vojnika na terenu najaktivnije su zvanične sirijske vojne snage koje podržava Rusija, dok pobunjenici na severu zemlje uživaju pomoć SAD. U Siriji su aktivne i brojen struje, potpomognute od strane lokalnih sila.

Kurdi na severu svrstavaju se kao saveznici Amerike, iako nemaju loše odnose sa Rusijom dok ih je Vašington u nekoliko navrata ostavio na cedilu. Ipak, Kurdi aktivno ratuju protiv Turske, pa bi u slučaju da Ankara uđe u rat mogli da stanu na suprotnu stranu.

U Siriji je aktivan i Hezbolah potpomognut od strane irana, i smtra se jednom od najbolje pripremljenih paravojnih grupacija u regionu, sa višegodišnjih ratničkim iskustvom.

Na teritoriji razorene Sirije takođe još ima pripadnika razbijene Islamske države, mada je mala verovatnoća da bi njeni borci mogli da naprave veću razliku u ratnom stanju.

I palestinski Hamas vidi svoje interese u Siriji, mada nema isto viđenje poput Hezbolaha.

Iako su protivnici Izraela, u sirijskom sukobu su podržali čak i protestante protiv Asada. Međutim, moguće je očekivati da bi se priklonili savezu koji ima zajedničkog neprijatelja, Izrael.