Uz prosečnu platu od oko 45.000 dinara, mesečno se u domaćinstvo slije oko 90.000 dinara, čini se da je to prilična suma, ali kada se raspodeli na troškove...
Za život prosečne tročlane porodice u Srbiji, bez većeg luksuza, potrebno je dosta novca, a kada se saberu mesečni prihodi i rashodi, izvesno je da rashodi nadmašuju prihode i da novca nikad nije dovoljno.
Naime, uz prosečnu platu od oko 45.000 dinara, mesečno se u domaćinstvo slije oko 90.000 dinara i, iako se čini da je to prilična suma, kada se raspodeli na troškove, pokazuje se da nije tako. Zbog toga se u Srbiji – a to i nije nekakva tajna – ili podiže kredit, ili pozjamljuje novac ili se on vadi iz slamarice, jer računica kaže da je prosečnoj tročlanoj porodici za komforan život – a to bi trebalo da znači stan od oko 60 kvadratnih metara, automobil, odlazak na godišnji odmor… potrebno više od 115.000 dinara mesečno.
Dakle, za život bez većeg luksuza potrebno je daleko više novca nego što mesečno zaradi prosečna tročlana porodica. Naime, prosečna potrošačka korpa za tročlanu porodicu teška je oko 68.000 dinara, a ona podrazumeva zadovoljenje/plaćanje/kupovinu osnovnih potreba – a osim režijskih troškova, tu su i troškovi za hranu, piće, odeću, obuću, kulturu, obrazovanje, izlaske, prevoz, komunikacije…
Kada se to sve poplaća, iz kućnog budžeta nestane gotovo jedna i po prosečna plata, a preostalih oko 20.000 dinara mogu se potrošiti na nešto drugo. Najčešće ni taj novac ne postoji, odnosno već je potrošen, i to uglavnom na plaćanje kredita – od onih za stan, automobil, odlazak na more, polazak đaka u školu, kupovinu nameštaja, kompjutera…
Tako je za plaćanje rate za automobil kupljen na kredit mesečno potrebno još oko 12.000 dinara, koliko iznosi prosečna rata. Mnogo je građana koji plaćaju i kredit za stan, uz rok otplate na više decenija, pa su im plate svakog meseca opterećene s još oko 100 evra, odnosno oko 12.500 dinara, u proseku.
Za odlazak na godišnji odmor – a u Srbiji to najčešće znači put na more – tročlanoj porodici potrebno je oko 1.200 evra, odnosno gotovo 150.000 dinara. Pošto toliko novca mnogi nemaju odmah da izdvoje, ponovo se pribegava plaćanju na rate, pa i ako se to razbije na godinu dana, mesečnim troškovima treba dodati još oko 12.500 dinara.
Ni polazak deteta u školu, kao ni odlazak na ekskurziju nisu zanemarljive stavka u kućnom budžetu, pa se i ti troškovi često razbijaju na rate. Tako se, recimo, za kupovinu udžbenika koji su oko 10.000 dinara i odlazak na ekskurziju, čije se cene razlikuju u zavisnosti od destinacije i vremena boravka i kreću se i do 40.000 dinara, mesečni izdatak dodatno povećava oko 4.000 dinara.
Ako se neko odluči za kupovinu novog nameštaja, recimo dečje sobe, i tu treba, računati da dodatni mesečni teret od oko 4.000 dinara, a ako se kupuje novi prosečan kompjuter, za šta se takođe odborava kupovina na 12 meseci, mesečni trošak se povećava još oko 3.000.
To je, naravno, samo deo troškova koje bi mogla imati prosečna tročlana porodica, a samo oni znatno premašuju iznos dve prosečne plate. Nije potrebno biti ekonomista da bi se uvidelo da je komforan život veoma skup i da, ma kako da se dinar prebacuje više puta preko ruke, na jednom mestu uštine, na drugom malo popusti, rate prebacuju iz meseca u mesec, krediti refinansiraju – ostaje rupa od oko 25.000 dinara.
