IZJAVA KOJA JE MNOGE IZNENADILA: “Srbija ima svih namirnica i proizvoda, NAŠ PROBLEM SU VIŠKOVI”

Vlada Srbije odobrila je mesečne kvote za izvoz po 150.000 tona pšenice i kukuruza, 20.000 tona brašna i osam miliona litara rafinsanog suncokretovog ulja. Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije kaže da se nada i da bi bilo dobro da se silosi isprazne pred novi rod.

Printscreen

– Ovo je period najvećeg izvoza žitarica. Kvota je približna našem uobičajenom mesečnom proseku izvoza koji iznosi od 150.000 do 200.000 tona. U ovom periodu dešavalo se da izvezemo i do 250.000 tona. Krajem maja završava se sa starim rodom i sklapaju se ugovori za novi rod, i do kraja maja trebalo bi da isporučimo sve količine iz starog roda, po ugovorima. Teško ćemo to uraditi, jer imamo velike viškove pšenice i nećemo uspeti sve da izvezemo. Količine se čuvaju, a treba to i lagerovati. Čuvaće se i isporučiti količine iz starog roda i za nove ugovore. Ove godine imaćemo i zasejanih 30 hektara više nego prošle godine. Bilo bi dobro da se silosi isprazne za novi rod. Ograničen je i broj mlinova koji melju brašno. Mi smo prošle godine izvezli 124.000 tone brašna, a 2016. rekordnih 256.000 tona. Mesečni prosek izvezenog ulja je oko 85.000 tona – kazao je Bogunović u „Uranku“ na televiziji K1.

Kako je objasnio, dobro je da kreće izvoz kako bi se obezbedio devizni priliv i za državu, ali i za poljoprivrednike i trgovce.

– Ide nova setva i novac je potreban kako bi se uložio u novu proizvodnju. Važno je da što pre pokrenemo taj proces i omogućimo pripremu skladišta. Snabdevanje uljem je stabilno. Ljudi su zaboravili da smo krajem prošle godine imali ozbiljan poremećaj tržišta, kada je vlada ograničila cene. To se dogodilo zbog poskupljenja energenata i problema u transportu zbog kovida. Mi smo stabilizovali tržište ograničavanjem cena, ali onda je došlo do sukoba u Ukrajini i umesto smirivanja tržišta doli smo do još gore situacije. Ponovo imamo atak na police i rafove, povećana je potražnja i prave se zalihe. Za 150 odsto porasla je potražnja, kao što se desilo i kada je krenula pandemija korone. Sada je taj trend u padu, naša država je ponovo intervenisala i uvela zabrane kako bi se stabilizovalo tržište i ublažio taj strah kod ljudi. Zaliha sada imamo i više nego što nam treba – kazao je Bogunović na K1 televiziji.

Kada je reč o brašnu, i njega imamo više nego dovoljno, naročito onog tipa 500 koje je nagomilano u skladištima.

– To brašno se najviše i izvozi, dok se tip 400 nalazi na policama u trgovinama. Oko 800.000 tona brašna proizvedemo godišnje. Izvoz će krenuti od 1. maja, sada se podnose zahtevi, i nove količine stižu u skadišta. Mlinovi su smanjili intenzitet proizvodnje, a neki će i da je obustave. Treba napraviti najbolja rešenja za izvoz, ali za sve to treba vremena. Najviše pšenice, oko 85 odsto, izvozimo u EU. Količine idu u luku Konstanca pa odatle u ceo svet. Dosta izvozimo i u region (Severna Makedonija, Albanija), a i Italija je veliki kupac. U Crnu Goru više izvozimo brašno nego pšenicu, jer oni nemaju mnogo mlinova. Pšenice sada ima više od milion tona u skladištima. Bilo bi dobro ispoštovati ugovore o izvozu.

Ukrajina i Rusija

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije kazao je ovog jutra u „Uranku“ da Ukrajina jeste veliki izvoznik pšenice ali da nikako nije jedini i najveći.

– Ukrajina i Rusija su i veliki proizvođači suncokreta, ali u EU se uvozi i velika količina palminog ulja. Manjkovi se već uspešno nadomešćuju. Na primer, Rumunija i Moldavija pojačale su izvoz suncokretovog ulja u EU. Nije rod u Ukrajini nestao, on je u silosimai izvozi se. Trgovina funkcioniše, pretprošle nedelje Ukrajina je ukinula kvote na izvoz. Transport jeste problem i nešto duže traje, ali funkcioniše.

Bogunović je kazao i da na skok cena utiče i strah ljudi, pa se poveća potražnja.

– Potrošnja nije skočila, niko ne jede više nego što je jeo, već se prave zalihe. U celom svetu se sve proizvodi, a proizvodi će biti malo skuplji jer će se dopremati iz drugih krajeva, udaljenijih, ali tržište će i to samo regulisati i doći će se do stabilizacije – kazao je Bogunović iz PKS.

– U našoj zemlji snabdevenost svim namirnicama je dobra, ali ograničenje cena traje predugo i bliži se kraj važenja te odluke. Svega ima na rafovima, jedino je primetan manjak šećera, ali to ništa nije strašno. Imamo svega, naš problem je to što imamo viškova.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju kazao je da će rast cena biti na delu dokle god budu rasle cene energenata.

– Kontejnerski transport bio je ugrožen i prošle godine zbog kovida, i to se nije promenilo, problemi postoje i danas. Ozbiljan problem je i rast cene đubriva, a pitanje je i koliko će ga biti sledeće godine. Niko ne zna koliko će ova situacija trajati na geopolitičkom planu da bismo mogli praviti neke dugoročne predikcije – istakao je Aleksandar Bogunović u „Uranku“.