Globalno zagrevanje i jugozapadno strujanje toplog vazduha sa Mediterana i severa Afrike glavni su uzrok nevremena koje je pogodilo Srbiju.

 

Kako objašnjava meteorolog Republičkog meteorološkog zavoda Goran Mihajlović, grad, pljuskovi i olujni vetar prateće su pojave grmljavinskih procesa, a kada će se tačno ispoljiti i gde ne može se znati mnogo unapred.

 
– Uzrok ovih nepogoda je jugozapadno strujanje uz prisustvo tople i nestabilne vazdušne mase sa Mediterana i severa Afrike. Takođe, globalno zagrevanje dovodi do češćih oscilacija ekstremnih situacija, ali to ne znači da će se oni ponoviti uskoro, već da se njihov broj godinama povećava – dodaje Mihajlović.

I pored toga što su ovakvi uslovi najavljeni dve večeri zaredom, Mihajlović kaže da nema najave da će oni biti učestali tokom leta.

– Jako jugozapadno strujanje donelo je sa sobom i čestice saharskog peska, koji procesom kondenzovanja dovodi do pojave obojene kiše. Ona se javlja nekoliko puta u toku godine, posebno leti – kaže Mihajlović i dodaje da ove pojave ne traju duže od dva sata.

Čak 39 litara vode po metru kvadratnom obrušilo se preksinoć na Beograd u roku od nekoliko sati. Još gore bilo je na zapadu Srbije, gde je palo između 40 i 50 litara, dok su padavine bile najintenzivnije u južnom Banatu, sa 70 litara.

– U Beogradu najviše kiše palo je u Surčinu i u Zemunu – kaže meteorolog Goran Mihajlović, te ne čudi što je najviše štete u ovim opštinama, gde je oluja bukvalno čupala drveće i nosila grane.

U Boljevcima je pala bandera, a nesvakidašnji prizor zatekli su Zemunci u Ulici cara Dušana, gde je krov sa kasarne „Aleksa Dundić“ pao i zauzeo više traka ulice i trotoar sa suprotne strane. Olujni vetar odneo je i kompletan krov sa bolnice u Padinskoj Skeli.

Jak pljusak u nedelju je pogodio Valjevo. Oko 25 litara vode po kvadratnom metru, izručenih kao iz bokala, potopilo je centar grada.

Grmljavina je u nekoliko navrata izazvala prekid struje, kablovske TV mreže i internet saobraćaja.