Ovo istraživanje, sprovedeno u okviru programa “Migracije za razvoj”, sprovedeno je u aprilu i maju 2019. godine u 44 jedinice lokalne samouprave u Srbiji, na relevantnom uzorku od 800 povratnika.
U periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiju se vratilo oko 30.000 naših građana, navodi se u rezultatima istraživanja, od kojih je polovina neprijavljena. Od ukupnog broja, 49 odsto njih je deportovano, a 51 odsto je vraćeno u Srbiju dobrovoljno, navedeno je u saopštenju GIZ-a.
Kao glavni razlog odlaska navodi se potraga za poslom i boljim živnotim uslovima (46 odsto), a najniže se na toj lestvici kao razlog kotira pratnja članovima porodice.
Glavni istraživač i autor metodologije Slobodan Cvejić istakao je da je to što su brojne zemlje skratile vreme trajanja procedure za azil i smanjenje iznosa finansijske pomoći koji se isplaćuje tražiocima azila uticalo da opadnu motivi, poput višeg standarda, lakšeg pronalaženja posla i novčane pomoći u periodu čekanja rešenja zahteva za azil, za odlazak iz Srbije u stranu zemlju.
– U pogledu faktora koji teraju iz Srbije, došlo je do znatnog poboljšanja od 2011. godine. Ipak, na svim poljima treba i dalje raditi kako bi se problem sveo na minimum – naveo je Cvejić i istakao da je od ključnog značaja raditi na tome da se tim ljudima pronađe zaposlenje, za šta je potrebno i podići im nivo obrazovanja, jer polovina ispitanih ima završenu samo osnovnu školu, dok jedna trećina nema ni to.
