Rob je otac dečaka koji ima Daunov sindrom. Jednog dana je doživeo nešto što ga je nateralo da snimi video ispovest koja je mnoge ljude dovela do suza.
Kanađanin Rob Skot je u prodavnici ugledao muškarca sa dvojicom sinova kako biraju filmove. Čovek je odabrao film “Gde raste nada” (Where Hope Grows) i sin ga je, pročitavši opis ove drame, pitao – šta je to Daunov sindrom?
– Ne mislim da je njegov otac hteo da bude zao. Video sam da traži pravu stvar da kaže. Ali, rekao je da je to bolest. I to bolest u kojoj oboleli ne zna ništa. To je jedan od onih trenutaka kada ne znate kako da se ponašate, kako da reagujete. Nisam ništa rekao. Nisam tip čoveka koji bi se nekome uneo u facu, ali… Glas u glavi mi je govorio da im objasnim šta je Daunov sindrom – reči su kojima Rob počinje svoju ispovest.
Ipak, nije im ništa rekao.
– Dopustio sam da neznanje raste u još jednoj generaciji i izneverio sam svog sina – rekao je Rob i rasplakao se.
Njegova ispovest se nastavlja objašnjavanjem Daunovog sindroma kojim je mnoge ljude doveo do suza.
Ne želim da budem preterano emotivan niti da glumim egzibicionistu, ali moram da pritisnem taster za “Reset”, jer sam ga izneverio u tom trenutku.
Daunov sindrom je bukvalno jedna od najlepših stvari koje su mi se desile u životu.
To je zabavno, to je nešto briljantno, zadivljujuće, ljubazno, mazno, puno ljubavi, to je… Ljudi sa Daunovim sindromom su odlični učitelji. To nije bolest, nije! To nije čak ni hendikep.
Samo zato što čitate sporije ili ne trčite dovoljno brzo, to ne znači da ste hendikepirani. To sam naučio od Tarnera… Hendikepi su stvar percepcije.
Verujem da su ljudi učitelji i učenici. Imamo sposobnost da nekoga nečemu naučimo i tu smo da bismo nešto naučili.
Moj sin može da poduči nekoga podjednako kako to može i visoko obrazovan čovek. Možda taj čovek može da nas uči drugačijim stvarima, ali nema više stvari kojima nas može naučiti. Njegovo znanje nije vrednije.
Daunov sindrom je najbolja stvar koja mi se dogodila, ali ja nisam rekao to. Nisam istupio ispred svog sina i drugih ljudi sa Daunovim sindromom. I to je, u tom trenutku, bilo poražavajuće za mene. Zato sam želeo da to, zbog sebe, obeležim ovako javno – rekao je Rob zahvalivši se svima koji su odgledali njegovu ispovest.
