U Srbiji postoji 40 državnih ustanova koje brinu o teško bolesnim osobama. Centri koje je osnovala Vlada moraju da potpišu ugovor sa RFZO o pružanju zdravstvene zaštite, a privatnici nemaju tu obavezu
Na mesto u pojedinim državnim staračkim domovima čeka se i nekoliko meseci. Liste čekanja su sve duže, a kada treba smestiti osobu koja je i lošeg zdravstvenog stanja, onda je problem još veći.
Kako naglašavaju u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, najveći “pritisak” za smeštaj odraslih i starijih je na Gerontološki centar Beograd i Gerontološki centar Novi Sad, zbog broja stanovnika i pristupa zdravstvenim ustanovama primarne i tercijarne zaštite.
– U domove koji pružaju uslugu smeštaja odraslim i starim osobama primaju se korisnici koji nisu sposobni da se samostalno brinu o sebi i uključe u aktivnosti dnevnog života u zajednici, zbog čega im je potrebno fizičko prisustvo i kontinuirana pomoć druge osobe – kaže Nena Dermanović, načelnik inspekcije socijalne zaštite pri Ministarstvu rada.
Tu su i oni koji mogu da brinu o sebi, ali samo uz pomoć drugog, zatim oni koji mogu da se uključe u aktivnosti dnevnog života u zajednici, ali im je usled nedovoljno razvijenih znanja i veština potreban nadzor i podrška druge osobe, kao i samostalni korisnici koji uz podsećanje obavljaju sve životne aktivnosti.
S obzirom na navedene kategorije korisnika koji se primaju na smeštaj, domovi pored usluga socijalne zaštite pružaju i zdravstvenu negu i to uglavnom primarnu, dok oni koji imaju ozbiljnije zdravstvene probleme se smeštaju u zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu i negu.
–Državni domovi za smeštaj odraslih i starih za pružanje zdravstvene zaštite i nege svake godine zaključuju ugovor sa Republičkim fondom za zdravstvenu zaštitu za pružanje usluga i angažovanje zdravstvenih radnika u toj ustanovi – Tako danas imamo 40 ustanova za smeštaj odraslih i ostarelih osoba koje su osnovale Vlada i AP Vojvodina i imaju zaključen ugovor– objašnjava naša sagovornica.
Ona naglašava da privatni domovi za smeštaj odraslih i starih nisu u obavezi da pružaju zdravstvenu zaštitu, pa oni zaključuju ove ugovore ili sa lekarima ili sa nekom zdravstvenom ustanovom za pružanje primarne zdravstvene zaštite. U ovom trenutku licenciran je 131 privatni dom.
I oni moraju, po njenim rečima, da ispune određene uslove za pružanje zdravstvene nege, odnosno zaštite. Njih propisuje Ministarstvo zdravlja, a inspekcija utvrđuje da li su ispunjeni.
Ustanova Gerontološki centar Beograd poseduje i dom stacionar, koji je namenjen isključivo zbrinjavanju nepokretnih ili teže pokretnih osoba, kojima je u potpunosti potrebna tuđa nega i pomoć. On ima svu potrebnu opremu koja je prilagođena ovakvim korisnicima.
Zgrada stacionara, pored sobnog smeštaja, ima i odgovarajuća zajednička kupatila i toalete koji se nalaze na svakom odeljenju. Na svakom spratu je trpezarija, a u prizemlju dnevni boravak.
Marija Ilić, upravnica stacionara, kaže da su sobe u njihovoj ustanovi uglavnom dvokrevetne, u trokrevetnim se smeštaju osobe koje imaju demenciju, a višekrevetne su deo intenzivne nege.
– Celokupna uputna dokumentacija za prijem u dom rešava se u Centru za socijalni rad na opštini gde korisnik živi – objašnjava naša sagovornica.
Međutim, ako on živi na opštini Palilula, a želi, recimo, smeštaj na Bežanijskoj kosi, izlazi mu se u susret. Korisnici se primaju prema raspoloživim kapacitetima. Ukoliko neko želi dvokrevetnu, a mi je u tom trenutku imamo na raspolaganju, tamo će biti i smešten. Naravno da se ne može izaći u suret osobama kojima je neophodna intenzivna nega, oni moraju da budu smešteni prema zdravstvenom stanju. Za prijem je neophodna i medicinska dokumentacija.
NEOPHODNA DOKUMENTA
Smeštaj u domove Gerontološkog centra Beograd ostvaruje se preko Centra za socijalni rad na opštini prebivališta potencijalnog korisnika. Zahtev se podnosi uz sledeću dokumentaciju:
1. uverenje o državljanstvu
2. izvod iz matične knjige rođenih ili venčanih ili fotokopije izvoda iz matične knjige umrlih za bračnog druga ili presuda o razvodu braka
3. fotokopija lične karte i zdravstvene knjižice
4. uverenje o zdravstvenom stanju od lekara opšte prakse i nalaz neuropsihijatra o orijentisanosti osobe i sposobnosti da izrazi svoju volju
5. dokazi o imovini i prihodima koji utiču na troškove smeštaja (ček od penzije za prethodni mesec ili uverenje od PIO fonda da osoba koja se smešta nije korisnik penzije)
6. uverenje o imovinskom stanju – poresko uverenje, dokaz o vlasništvu nad nepokretnostima ili ugovor o doživotnom izdržavanju (ako je sklopljen)
7. ugovor o poklonu ili drugi dokazi koji su od uticaja na troškove smeštaja
8. saglasnost da se prihodi direktno usmere na pokrivanje troškova smeštaja
9. izjava volje osobe koja se smešta da želi smeštaj
10. ako je podnosilac zahteva lice pod starateljstvom, potrebno je rešenje o starateljstvu i saglasnost staratelja
Ilićeva naglašava da su korisnici zadovoljni što su uopšte smešteni u dom. Retko imaju neke posebne prohteve, na primer da donesu nešto od svog nameštaja. Tada im uprava doma, ukoliko je u mogućnosti, izlazi u susret.
– Kod nas je sve podređeno korisnicima. Timski se sagledavaju njihove potrebe od smeštaja do ishrane. Kada im je neophodna sitno seckana, barena ili pasirana hrana, tu smo da im sve prilagodimo– kaže Ilićeva.
I za ovaj dom, kao i za većinu u Srbiji, postoji lista čekanja. Da bi dobili smeštaj, budući korisnici nekada moraju da čekaju nekoliko meseci, ali dešava se da nekada to bude i mnogo brže.
