Veliki delovi holandskih oružanih snaga spajaju se sa nemačkom vojskom, a to je proces koji bi mnogi širom EU voleli da vide, piše "Trampet".
Dve od tri holandske borbene brigade službeno su počele proces pridruživanja Bundesveru.
Holandska 11. odnosno vojnodesantna brigada došla je pod zapovedništvo Nemačke još 2014. godine, a zatim je marta ove godine 43. mehanička brigada službeno postala deo nemačke 1. oklopne divizije.
Holandiji je sada pod samostalnim zapovedništvom ostala samo 13. mehanička brigada, plus specijalne snage, podrška i osoblje.
Iako je pitanje koliko će ovo integrisanje biti sprovedeno u praksi i kako će funkcionisati, reč je zasigurno o velikoj promeni, neki tvrde i revolucionarnoj, ne samo za Holandiju, već i za celu Evropu.
Mart de Kruif, zapovednik Kraljevske holandske vojske, nazvao je ovu saradnju “jedinstvenom u celome svetu, i po načinu, kao i po stupnju integracije”.
Druge su multinacionalne snage znatno manje. Nemačko-holandski korpus verovatno je jedan od tehnološki najnaprednijih združenih vojnih snaga, ali broji samo 400 pripadnika, uključujući civilno osoblje. Zajednička francusko-nemačka brigada s 5.000 pripadnika postoji još od 1987. godine, ali svaki put kada je učestvovala u nekom oružanom sukobu bila je podeljena u odvojene, nacionalne vojske. Različiti elementi te brigade prvi su put delovali zajedno tek u Maliju 2014. godine.
Holanđani imaju problem sa finasijama, Nemci nemaju takvu opremu
Ali ovaj put Holandija predaje svoje snage za brzo delovanje i jedinu preostalu tenkovsku jedinicu Nemačkoj. Dve države sprovode isto partnerstvo i na moru.
žNemačka i Holandija zajedno će koristiti najveći najskuplji brod holandske ratne mornarice “Karel Durman”. Brod je projektovan da ispunjava nekoliko uloga, ali najvažnije je da može prevoziti i kopnene snage. U stanju je iskrcavati tešku opremu, a ima i poseban prostor za helikoptere.
Nemačka pomorska jedinica, oko 800 vojnika specijalizovanih za mornaričku zaštitu, čiščenje mina i ukrcavanje na druge brodove, biće prebačeni u holandsku ratnu mornaricu. A ove dve države razmatraju i spajanje nemačke jedinice za protivavionsku obranu sa sličnom holandskom jedinicom.
Ovi će dogovori omogućiti Nemačkoj da brzo proširi borbenu sposobnost svoje vojske. Donedavno, nemačka vojska je bila organizovana samo u jednu svrhu – sprečavanje sovjetskog prodora u zapadnu Evropu. Taj zadatak nije predviđao misije poput iskrcavanja na neprijateljske plaže, tako da Nemačka nikada nije razvila amfibijsko-desantne snage. Sada kada je Nemačka počela razmatrati vojne misije po Sredozemlju, hitno joj je potrebno tako nešto.
S druge strane, “Karel Durman” je toliko skup da Holanđani nisu mogli potpuno da koriste sve njegove mogućnosti. Tako Nemci pomažu Holanđanima u finansijskim potrebama, a zauzvrat dobijaju dramatično povećanje svojih amfibijsko desantnih sposobnosti.
S gledišta Holandije, upravo su finansijski problemi glavni razlog saradnje s Nemačkom. Njihov je vojni proračun pao sa 2,5 odsto na samo 1,2 procenta. Još u 2011. holandska vojska je obustavila korišćenje svih svojih tenkova. Nakon toga su zaključili da im tenkovi ipak još trebaju, ali da ne žele da plaćaju za njih. I tako su zaključili kako je bolje da njihovom tenkovskom jedinicom zapovedaju Nemci nego da je uopšte nemaju.
Nemačka pomorska jedinica je pod holandskim zapovedništvom, tako da se u neku ruku radi o obostranoj saradnji, iako je jasno kako je Nemačka viši partner. Uostalom, nemački vojnici pod holandskim zapovedništvom i dalje ne smeju u akciju dok im to ne odobri nemački parlament. Nemački Ustavni sud doneo je odluku kako nemačke oružane snage mogu ići delovati u druge zemlje samo ako im to prvo odobri Bundestag. To se odnos i na nemačke jedinice stacionirane unutar snaga drugih država.
Nemačka planira saradnju sa Poljskom i Češkom
Nemačka posmatra ovu saradnju kao tek početak nečeg puno većeg. Već je započela pripreme za slične dogovore s Poljskom, dok je Češka već nekoliko puta zatražila od Nemačke saradnju sličnu onoj koju ima s Holandijom. I ta država želi da jednu njenu oklopnu brigadu apsorbuje nemačka vojska.
Ursula von der Lejen izjavila je kako na ovaj način žele da izgrade evropsku vojsku.
– Sledeće godine ćemo uspostaviti multinacionalnu pancer-diviziju. To bi trebalo da stvori jedinicu od 20.000 aktivnih vojnika, koja bi se aktivirala do 2021. godine, a koja bi bila nukleus Evropske vojske – napisali su nemački mediji.
Diter Varneke održao je govor u kojem je pohvalio holandsko-nemačko vojno partnerstvo kao model za dublju integraciju svih evropskih vojski.
Nemačka je od samog početka saradnje s Holandijom jasno davala do znanja da je krajnji cilj bilateralne saradnje Evropska vojska. Još 2013. nemački obrambeni je establišment jasno artikulisao ovaj plan.
Do sada su svi pokušaji stvaranja Evropske vojske završavali neuspehom, pa se Nemačka odlučila na novi pristup. Formiraće duboku vojnu povezanost sa samo nekoliko država. Vremenom će i druge države biti pridodate ovoj saradnji, sve dok se ne formira jezgro prave Evropske vojske.
Ako Nemačka dokaže da je integracija s Holandijom i Poljskom uspela, a da te države na taj način uspevaju da uštede dosta novca, i druge zemlje će hteti da se pridruže. Nakon što Berlin uspe da pridobije još nekoliko zemalja, projekat će dobiti kritičnu masu. Rezultat će biti EU vojska, ili jako čvrsto koordinisana grupa vojski, centrirana na Nemačku.
Kako Nemačka već otvoreno planira multinacionalnu pancer-diviziju, očigledno je kako je ovaj proces otišao već dosta daleko.
Nemačka dominacija, prva među jednakima
Mnogo govori o položaju Nemačke u Evropi činjenica da je upravo ona, a ne Francuska, Italija ili bilo koja druga sila na kontinentu središte ovog projekta Evropske vojske. A još više govori i o nemačkim ambicijama.
Nemačka ekonomska dominacija znači da bez obzira kakva buduća Evropska vojska bila, njom će dominirati Nemačka.
Džordž Fridman je napisao: “Sarađujući u odbrambenim proračunima, s tim da svaka nacija doprinosi u skladu sa svojom privrednom snagom, značilo bi da bi Nemačka, uz ekonomske, postala i vojna sila u Evropi. Unutar EU, Nemačka je prva među jednakima. Stvaranje značajne vojne snage zacementiralo bi taj položaj”.
Rast Evrope koja je u stanju da ima svoje moćne oružane snage, nezavisne od SAD, bio bi jedan od najvećih geopolitičkih događaja u 21. veku. Evropa je već pokazala da je spremna da koristi svoju znatnu privrednu moć protiv interesa SAD, kao kad je stala na stranu Kine, a protiv Amerike u slučaju Azijske banke za infrastrukturu i ulaganja. Ipak, istorija Evrope upozorava nas da moramo biti oprezni kad god dolazi do rasta nove vojne sile.
