Velikom piscu i revolucionaru, Grku koga je san o slobodi Balkana stajao života, Beograd se odužio na više načina, uprkos tome što je legendarni Riga od Fere od naše prestonice video samo nebo kroz prozorče zatočeničke kule... No, nije bez razloga to što se danas u samom centru grada, u "probranom" društvu, "krije" ulica koja nosi njegovo ime. Ona, baš poput i spomenik Rigi od Fere, te spomen ploča na zidu Kule Nebojša, seća na podvig grčkog heroja, jednu "nemoguću", ali veliku viziju, i na koncu svega na tragičnu priču o kraju života ovog Grka...

Ako želite da se od ulice Tadeuška Košćuška, koja nosi ime poljskog nacionalnog heroja, spustite do ulice cara Dušana, prvog srpskog cara, najverovatnije ćete krenuti put Rige od Fere… I dok koračate asfaltom ove ulice, tipično dorćolske, “obojene” tišinom i duhom nekih dvanih vremena, zapitate li se bar ponekad čije ime nosi? Ko je zapravo bio Riga od Fere i čime je on zadužio Beograd, kada je dobio i ulicu i spomenik i spomen ploču, i sve to u srcu prestonice?

 Beograđani, da li ste znali?

U decembru 2013. godine opština Stari grad i grčka opština Riga od Fere potpisali su protokol o bratimljenju, time produbivši tradicionalne prijateljske veze koje vežu dva naroda, i na još jedan način odali priznanje slavnom Grku.

Riga od Fere svoju životnu avanturu završio je u Beogradu, gde je skončao u mutnim vodama Dunava. Naša prestonica bila je poslednja stanica na slavnom putu grčkog revolucionara i na koncu svega njegov grob, a životom koji je živeo zanavek je zadužio kako Beograd, tako i čitav pravoslavni živalj…

Odakle nam VOZAREV KRST u srcu Beograda i kako to da većina o njemu NIŠTA ne zna?

Kako je od tesalskog seoceta Riga od Fere dospeo do svetla velikog Konstantinopolja?

 

 

Rigas Feraios rođen je 1757. godine u bogatoj porodici cincarskog porekla u selu Velestinu u Tesaliji, pa se u skladu sa tim tokom života Riga i potpisivao kao Velestinac ili Tesalac. Tek nakon smrti ovenčan je nadimkom “od Fere”,  s obzirom da se u blizini njegovog rodnog mesta uzdizao antički grada Fera. Ovaj Grk se školovao za učitelja, no život mu je predodredio daleko burniju sudbinu…

Ako je verovati predanju, Riga je još kao 20-godišnjak morao da napusti rodno selo nakon što je ubio lokalnog uticajog Turčina, a utočište je našao na obroncima Olimpa gde se pridužio jednoj vojničkoj skupini. Sreću je dalje potražio u “gradu svih Grka” – Konstantinopolju, gde je poput većine došljaka radio kao sekretar jednog velikodostojnika, polako, ali sigurno šireći svoje profesionale veštine i društvene veze. Prateći svog poslodavca, koji je namešten za kneza u Vlaškoj, Valestinac se obreo u Bukureštu, gde je naučio nekoliko jezika, ali se i pošteno obogatio, i postao jedna od tamošnjih viđenijih muškaraca, koji je svojom pojavom vazda izazivao pažnju i podsticao javnost da o njemu šire svakojake priče.

Turci – od prijatelja do krvnika

Tokom Rusko-turskog rata (1787 – 1792) Riga je sklopio blisko prijateljstvo sa otomanskim oficirem Osmanom Pazvangluom, a potom je i “sačuvao glavu” paši od Vidina… No, život ume da bude čudna igra, pa će godinama kasnije od pouzdanih prijatelja Turci postati ljuti protivnici ovog Grka.

 

Spomenik Rigi od Fere u Beogradu (Foto: Wikipedia)

U to doba, u centralnoj Evropi polako se “budila” Francuska revolucija, a Riga je “upijao” ideje iste, verujući da će nešto slično moći da zaživi i na njegovom Balkanu. On je započeo svoj put ka dizanju ustanka – njegovo najdublje uverenje bilo je da je moguće samopredeljenje pravoslavnog življa unutar Otomanskog carstva, i u tome je  tražio podršku od grčkih episkopa i pobunjeničkih vođa. Tih meseci svoje ideje pretočio je i na papir, kada je napisao čuvenu grčku verziju Marseljeze, himne frnacuskih revolucionara. 

Rad na revolucionarnim idejama i vizija o “Velikoj Grčki” i ujedinjenom Balkanu

Već 1793. godine Rigu od Fere “talasi” sudbine “nasukali” su na tlo Beča, gde je uređivao grčke novine “Efemeris”, ali i kulturno se uzdizao – bio je redovan gost biblioteka, opera i pozorišta. Objavio je i dva dela napisana još u Vlaškoj: “Školu delikatnih ljubavnika (slobodan prevod priča francuskog pisca Restifa de la Britona) i “Procvat prirode” (zalaže se za tezu “ko razmišlja slobodno, razmišlja pravilno”). Ali, pored ovih “grđanskih” obazeva, Riga je aktivno radio i na revolucionarnim aktivnostima – objavljivao je ilegalne tekstove, štampao je revolucionarne plamflete koji su podsticali opštebalkanski ustanak protiv Osmanlija, te mapu Velike Grčke koja je sadržala Konstantinopolj.

Zapravo, Valestinac je pozivao na bunu ujedinjene naroda Balkana i Male Azije – verovao je da će se Grci, Srbi, Arapi i Jermeni boriti protiv sultana i raditi na osnivanju “Grčke demokratije”, formiranje jedne države slobodnih pojedinaca bez nacionalne ili religijske diskriminacije.

BRANKO PEŠIĆ, NAJVOLJENIJI GRADONAČELNIK BEOGRADA IKADA: Bio je popularan koliko i TITO

Glavni cilj bio je pridobiti Napoleonovu pomoć i podršku, i zaista Riga je u jednom trenutku započeo dopisivanja sa omalenim Francuzom, poslavši mu čak i tabakeru napravljenu od lovorovog korena iz Apolonovog hrama. U želji da se i uživo vidi sa legendarnim vojskovođom krenuo je i put Venecije. U isto doba, on je po savetu saradnika i prijatelja, shvatio da još uvek nije vreme za dizanje ustaničkih ideja, te je rešio da se dokopa sigurnog tla – Grčke. No, u Trstu, u pokušaju da se vrati u domovinu, pao je u ruke austrijskih vlasti, a da sve bude mnogo mučnije izdao ga je njegov sunarodnik, jedan grčki trgovac. 

Poslednji dani i Beograd kao “grobnica”

Habzurzi, tada saveznici Osmanlija, ali i duboko uznemireni  Riginim revolucionarnim projektom, prosledili su ga na milost i nemilost turskom upravniku u Beogradu. Odmah po hapšenju, pisac je pokušao da sebi oduzme život, ali neuspešno… Bila mu je suđena duga i teška smrt.

Osmanlije su prvobitno želele da ga Rigu Velestinca i sedmoricu njegovih saradnika pošalju u Konstatntinopolj kako bi im sultan odredio kaznu, ali plašila ih je ideja da bi Osman Pazvanoglu, nekadašnji blizak prijatelj Rige, mogao da ih oslobodi… Nakon 40 dana mučenja i zatočeništva u Kuli Nebojša, stigao je dopis o pogubljenju Rige Velestinca i svih njegovih drugova.

 

Spomen ploča Rigi od Fere na Kuli Nebojši (Foto: Wikipedia) 

Tako i bi – Riga je zadavljen 24. juna 1798. godine, a potom bačen u vode Dunava… Zabeleženo je da je pred smrt izgovorio velike reči: “Ja sam posejao bogato seme. Dolazi čas kada će moja zemlja brati slavno voće”.

Na Balkanu ovaj Grk ostao je zapamaćen kao jedan od najvećih revolucionara svih vremena i čovek koji je “prvi pokušao da organizuje širok ustanički pokret svih balkanskih naroda protiv otomanske vladavine”. Vođen jasnom viziom o nacionalnoj nezavisnosti balkanskih naroda izbubio je život.

U svojim pesmama podsticao je sunarodnike da napuste gradove i otisnu se u planine kako bi nesmetano uživali u slobodi, ali je budio i revolucionarni žar. Na prostom i modernom grčkom jeziku pisao je o okrutnom turskom sistemu danka o krvi, o tlačenju, o pretvaranju crkvi u džamije… Jedna od najčuvenijih revolucionarnih pesama koje je napisao jeste “Turio”, odakle je i dan danas čuvena krilatica: “Bolje je živeti jedan sat kao slobodan, nego četrdeset godina biti rob!” 

Sloboda jeste bila osnovno načelo i zvezda vodilje Riginih ubeđenja – tako je živeo od rane mladosti do poslednje sekunde svog života koje je iskoristio da neprijatelju poruči da njegov kraj nije kraj ideje o slobodi.

Čak i u teškim okovima, Riga od Fere bio je najslobodniji čovek na svetu, čovek koji je disao i živeo slobodu, koji je mislio svojom glavom, sledio svoje ideale, hrabro i junački prkoseći svima na putu do sna o nezavisnom Balkanu… I zaista, kako je i sam verovao na izmaku života, njegova smrt nije zatrla “seme” koje je posejao.



loading...