Uvođenje finansijskog reda u privredu, rešavanje nezaposlenosti i reorganizacija javnog sektora prvi su zadaci pred budućom vladom, ocenjuju ekonomisti.

 

Ekonomski stručnjaci u razgovoru za “Blic” mahom različito ocenjuju tri prva ekonomska zadatka sa kojima se Vlada nakon izbora mora uhvatitit u koštac. Tako profesor Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar na prvom mestu ističe potrebu da se uvede finansijski red u privredu, ali i van nje.

 
Uvesti red u privredu

– Da se stane na kraj tekućoj nelikvidnosti jer je ona tolika da dovodi u pitanje i samo normalno funkcionisanje tržišnog sistema, koji se rastače usled neredovnog podmirivanja obaveza.

On je dodao da je drugi zadatak je uspostavljanje konstruktivnog i podsticajnog odnosa sa poslovnim svetom, što podrazumeva i manje hapšenja pogotovo onih koja se okončavaju na štetu države.

– Poslovni ljudi su ti od kojih se može očekivati da će povećati zaposlenost i podići bruto domaći proizvod (BDP). I konačno, neophodno je sređivanje javnog sektora i dovršenje procesa prestrukturiranja privrede. Na taj način bi trebalo okončati ogromne subvencije kojima država iscrpljuje ionako zanemoćalu privredu. To bi uključivalo i okončanje krajnje problematične i ekonomomski i teorijski još uvek nerazjašnjenje politike subvencionisanja stranih investitora. Ti troškovi su nesumnjivi, a rezultati su krajnje problematični – kaže Madžar.

Smanjiti nezaposlenost

Iako drugačije vidi prioritete, subvencije strancima ne dopadaju se ni Ljubodragu Saviću, profesoru Ekonomskog fakulteta.

– Prvi zadatak je rešavanje pitanja zapošljavanja. Iako se ona statistički smanjuje, nisam previše ubeđen da to nije samo rezultat rada inspekcijskih službi, koje su naterale poslodavce da se prijave postojeći radnici. Stopa nezaposlenosti je 16 do 17 odsto, a mladi, školovani i sposobni ljudi i dalje rešenje problema traže u inostranstvu. Čak 25 odsto stanovništva je na ivici siromaštva, dakle nisu zvanično siromašni, ali su svakog trenutka na ivici da se pridruže siromašnima – kaže Savić.

On, međutim, dodaje da za povećanje zaposlenosti nije dovoljno samo napraviti zdrav poslovni ambijent, kao ni to što strancima dajemo ogromne subvencije za zapošljavanje, umesto da razvijamo sopstvenu industriju i proizvodnju.

– To je drugi zadatak, industrijalizacija Srbije i povećanje stope privrednog rasta jer mi nemamo šta da izvezemo. I treći su javni dug i fiskalni deficit. Naš dug još uvek raste, što je naravno u vezi sa industrijom. Iako su mere štednje imale smisao da spreče bankrot, da bi se javni dug smanjio mora biti privrednog razvoja. I tu bi se pre svega trebalo okrenuti razvoju prehrambene industrije, za koju u Srbiji postoje prirodna osnova, znanje, ali i tražnja.

Reorganizovati javni sektor

Ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević opet prvo mesto među zadacima daje reorganizaciji javnog sektora, odnosno izbacivanju partijskih kadrova iz javne uprave i trudu da ona bude efikasnija, kao i konačnom sređivanju stanja u javnim preduzećima.

– Drugo, važno bi bilo da se počne razmišljati ozbiljnije o prvrednom rastu. Primetio sam da su u ovoj godini smanjene kapitalne investicije iz budžeta, a povećan za osam odsto poreski prihod. Veći namet građanima i privredi otežava im da investiraju i doprinesu privrednom rastu. I treće je da stanemo na kraj učestalim izborima. Naime, ovi izbori će nam pojesti bar pola godine, a bojim se da će ih zbog odnosa predsednika države i predsednika Vlade iduće godine bito ponovo. A mi u međuvremenu trošimo novac i vreme, a investitori čekaju – kaže Kovačević.