Nije retka pojava da se naši stariji sugrađani odlučuju da svoje poslednje godine života provedu u domu za stare. Brz način života, porast zdravstvenih problema, usamljenost, nemogućnost da porodica (deca i unučići) brinu o njima mnoge bake i deke se odlučuju da život nastave u domu.
Usamljenost i potreba za svakodnevnom pomoću su najčešći razlozi da neko napusti svoj stan i pređe u starački dom. Odluka naravno nije laka. Nije lako ostaviti svoje stvari, stan, poznato okruženje i preći u potpuno nov prostor i prilagoditi se svim novinama koje se nameću prelaskom u dom.
Sam proces donošenja odluke, odabira doma, prikupljanja potrebne dokumentacije i prijema u dom (za mnoge domove postoji lista čekanja) može da potraje nekoliko meseci pa i godina. Ovaj period je dovoljan da se osoba polako privikne na ideju promene sredine.
Prednost života u domu za stare
Postoji nekoliko razloga zbog kojih život u domu može da bude prijatan i pravi izbor. Pre svega treba istaći svakodnevnu negu i brigu stručnih osoba, zdravstvene usluge i društvene aktivnosti. Ove tri stvari mogu značajno olakšati svakodnevni život starijim osobama i učiniti im dane manje napornim i veselijim.
Život u staračkom domu ne zahteva da se ide u nabavku, pripremaju obroci, ide po lekarima, nabavljaju lekovi, pere veš, pegla, sprema stan,.. U domu korisnici imaju tri obroka i dve užine, a na usluzi mogu da im budu i frizer i berberin. Nutricionista brine o ishrani i vodi računa da ona bude prilagodjena potrebama i zdravstvenom stanju starih osoba. Fizioterapeuti svaki dan rade vežbe sa korisnicima i masiraju ih.
Takođe, 24 časovno prisustvo lekara i medicinskog osoblja olakšava svakodnevnicu. S obzirom da mnogi stariji ljudi žive sami i osećaju se usamljeno život u domu pruža veće mogućnosti za druženje i razne kulturne aktivnosti. Iskustva žitelja domova su da se osećaju mnogo bezbrižnije i manje usamljeno.
Društveni život u domu za stare
Pored svakodnevne nege u domovima korisnici imaju dobro i kvalitetno isplanirane raznorazne dnevne aktivnosti i društvene razonode. Druženje i različite aktivnosti su dobre za održavanje psiho-fizičkog zdravlja pa se korisnici domova ohrabruju da prepoznaju svoja interesovanja i da se uključe u različite aktivnosti.
Stručni tim (socijalni radnik, andragog, psiholog,radni terapeut,..) osmišljava aktivnosti kojima će vreme provedeno u staračkom domu biti kvalitetno za sve korisnike. U većini domova se zaposleni trude da korisnicima svaki dan bude ispunjen aktivnostima i da ni jedan dan ne bude isti.
Trude se da u velikoj meri izadju u susret različitim interesovanjima korisnika i obezbede im uslove da se bave različitim hobijima. Često se dešava da neko “pod stare” dana otkrije da poseduje neki talenat (crtanje, slikanje, pisanje, ples,..) upravo odlazeći na neku sekciju u domu ili upražnjavajući neki hobi koji je bio u ponudi.
Korisnici imaju pravo pa privatnost ali i društvo ako ga žele. Korisnici staračkog doma žive potpuno slobodno, izlaze u grad, obilaze svoju rodbinu i prijatelje, dočekuju goste u domu. U domu se organizuju razne proslave. Slave se rodjendani i krsne slave, kao i značajni kalendarski datumi i praznici (farbaju se jaja, ukrašava se jelka,…). Organizuju se priredbe koje pozitivno utiču na raspoloženje.
S obzirom da su razne društvene igre vrlo popularne kod starijih ljudi. U domovima se neguje takmičarski duh kroz organizaciju turnira u preferansu, šahu i drugim društvenim igrama, …
Kulturno – zabavne aktivnosti i radionice uskladjuju se sa individualnim mogućnostima i interesovanjima korisnika. U domu se organizuju razna dešavanja poput muzičkih večeri (veče gitara ili tamburaša,..), bioskopskih projekcija, večeri poezije, gostovanja glumaca, pevača, pisaca, sportista, madjioničara, Deda mraza,.. Za korisnike koji su zdravstveno sposobni da posećuju kulturne institucije i manifestacije organizuju se odlasci u muzeje, na izložbe, pozorišne predstave, festivale,…
Pored raznih radionica u domovima za stare je moguće ići i na veliki broj sekcija. U ponudi su često muzička, čitalačka, literarna, plesna, sekcija za ručne radove,.. Neki korisnici uživaju u slikanju, neki u pisanju pesama, neki heklaju ili se bave dekupažom. S obzirom da sada nemaju nikakve obaveze u domu imaju priliku da rade ono za šta u životu nisu imali vremena – da se bave baštovanstvom, crtanjem, vajanjem, šivenjem,.. Neki korisnici su toliko uspešni u svojim hobijima da se radovi šalju na konkurse, organizuju se izložbe,..
U domovima postoje programi koji rade na prevenciji starenja. Organizuje se radno okupaciona terapija koja se sprovodi kroz razne tematske i kreativne radionice i na taj način se čuva koordinacija i automatizacija pokreta, povećava koncentracija i generalno čuva celokupno psihofizičkog zdravlja. Pored ovih radnih terapija organizuju se i različite sportske aktivnosti i turniri u malom fudbalu, košarci, boćanju,..kroz koje se održava fizička kondicija korisnika.
Mnogi korisnici domova posebno uživaju u izletima i putovanjima. Organizuju se jednodnevni izleti po zemlji, obilaze se manastiri i okolina, seoska gazdinstva, vinarije, .. Takodje se organizuju i višednevna putovanja na planine, banje ili more u skladu sa interesovanjima, potrebama i interesovanjima korisnika.
Značaj socijalizacije i društvenog života u poznom dobu
Izuzetno je bitno da održavamo svoje zdravlje. Na osnovu svega možemo zaključiti da život u domu za stare i socijalizacija koje se odvija zahvaljujući boravku tamo može imati pozitivan efekat na više dimenzije zdravlja. Naime, pozitivna socijalna podrška i druženje mogu da utiče na emocionalnu dimenziju zdravlja. Na taj način utiče se i na smanjenje stresa, depresije i lakse prevazilaženje različitih prihičkih problema.
Zahvaljujući društvenim igrama, rešavanju ukrštenica i sl. aktivnostima stimuliše se intelektualna dimenzija zdravlja. Na taj način vežba se koncetracija i ostali intelektualni procesi i smanjuje šansa za opadanje inteluktualnih kapaciteta. Fizičke aktivnosti i vežbe utiču naravno na fizičku pokretljivost i zdravlje ali i na oslobadjanje “hormona sreće”-endorfina.
Komunikacijom sa drugim korisnicima doma održava se društvena komponenta zdravlja. Ova dimenzija je bitna jer komunikacija i povezanost sa drugim ljudskim bićima doprinosi da se ljudi osećaju zadovoljno i svrsishodno. Puno je primera prijateljstava koja su nastala u domu ali i ljubavi. Nije retko da se ljudi u domu zaljube i da se ta ljubav kruniše brakom. Sve ove dimenzije omogućavaju da čovek lepše i kvalitetnije provodi svoj život.
Odluka o preseljenu u dom za stare je individualna i svako treba da je donese u skladu sa svojim potrebama, željama, zdravstvenim problemima i finansijama. Prelazak u dom treba shvatiti samo kao jednu životnu promenu i novu etapu, a ne kraj života.
