KAKO PROVERITI PLODNOST ZEMLJIŠTA? Švajcarci zakopavaju gaće da bi došli do važnog saznanja (VIDEO)

Širom Švajcarske poljoprivrednici i vlasnici bašta u sklopu naučne studije o kvalitetu zemljišta zakopaće dve hiljade pari pamučnog belog donjeg veša.

screenshot/youtube.com/agroscopevideo

Biolog Marsel van der Hajden ima za cilj povećanje poljoprivrednih prinosa – ne samo veštačkim đubrivima, pesticidima i GMO tehnologijom, već i gljivicama i drugim mikroorganizmima. Zato je pribegao manje konvencionalnim metodama i pozvao švajcarske poljoprivrednike da u sklopu istraživanja u zemlju zakopavaju pamučne gaće.

Decenijama je poznato da mikorizne gljive mogu biti korisne u poljoprivredi – barem u teoriji. U praksi niko zaista nije proučavao efekat ove simbioze između biljaka i gljiva. Ali kako Van der Hajden navodi, do sada su čak i giganti agrotehnologije poput „Sindžente“ prepoznali potencijal ovih pojačivača prirodnog rasta i sve više koriste mikorizu.

Van der Hajden je, međutim, je otišao korak dalje. On i njegov tim uspeli su da nagovore dobar broj poljoprivrednika u Švajcarskoj da se uključe u istraživanje. U kratkom vremenskom razmaku, biolozi su dobili na raspolaganje 60 eksperimentalnih parcela za rad, svaka veličine 200 kvadratnih metara u raznim kantonima, kako bi dobili što precizniji uvid u raznolikost stanja tla.

Državni institut za istraživanja „Agroskop“ dobrovoljcima koji su se prijavili za učešće u ovom istraživanju šalje dva para pamučnih gaća, a njihov zadatak je da ih zakopaju u svojoj bašti ili na njivi.

Posle određenog vremena gaće treba iskopati da bi se ipitalo u kakvom su stanju, što će biti pokazatelj u kolikoj su meri mikroorganizmi iz zemljišta uspeli da razgrade pamučni materijal od koga su gaće izrađene.

Jedan par gaća će biti iskopan i fotografisan posle mesec dana pod zemljom, a drugi će biti otkopan posle dva meseca. Potom će se digitalnom metodom analizirati razgradnja prirodnih vlakana. Što gaće budu imali više rupa, znači da je zemljište zdravije.

– To e biti pokazatelj kakvoće zemljišta – tvrdi rukovodilac projekta, Marsel van der Hajden.

Ali biologa ne zanima samo mikoriza gljiva, već i mikrobiom poljoprivrednog zemljišta uopšte. Mikrobiomje termin koji se koristi za opisivanje ukupnosti mikroorganizama koji naseljavaju živa bića, uključujući i ljude, ili su skriveni u zemljištu. Uloga koju bakterije, gljivice i drugi mikroorganizmi igraju u poljoprivredi nije dugo bila poznata, jer je tek početkom ovog veka razvijeno sekvenciranje naredne generacije, metoda koja omogućava brzo i jeftino dekodiranje DNK takvih organizama.

Hajden dodaje da je jedna od namer studije i da se utvrdi na koji način erozija, prekomerna upotreba đubriva i hemijskih sredstava utiču na zemljište.

Stručnjaci iz „Agroskopa“ navode da se svake godine u svetu u potpunosti uništi područje dva i po puta veće od Švajcarske. Na takvim područjima kasnije je nemoguće obavljati bilo kakve poljoprivredne radove.