Za razliku od Srbije, inače jedine zemlje među bivšim članicama SFRJ koja ni danas nema zvanično svoju lobističku grupu u Americi, Albanija je taj sistem razvila do savšenstva i upravo su njihovi lobisti "kupili" nezavisnost Kosova, ocenjuje u današnjoj analizi "Sputnjik" na srpskom jeziku.

 

Kosovski zvaničnici su 1999. godine prvi put javno angažovali jednu lobističku kuću u Americi, a i danas imaju ugovor o zastupanju, koji je već tri puta obnavljan i pravno validan do 2017. godine, piše “Sputnjik”.

 
Ako je albanski premijer Edi Rama zaista iz džepa i izbrojao 80.000 evra da bi se slikao sa američkim predsednikom Barakom Obamom tokom svoje predizborne kampanje, i tako pokazao da ima podršku Amerike, to za Nenada Vasića, naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu i autora trilogije o lobiranju nije ništa neobično.

I do 500.000 dolara godišnje za dobar glas senatora

Kako objašnjava, a piše “Sputnjik” opšte je poznato da je lobiranje važan i legitiman metod kako u ličnim, tako i u nacionalnom i državotvornom interesu.

Primer za to je i činjenica i da je Kosovo najvećim delom uz pomoć lobista, pre svega američkih, uspelo da izdejstvuje takozvanu “nezavisnost”. I to nije sve, tvrdi Vasić, dodajući da  Albanci i danas vrlo ozbiljno koriste lobističke kuće za ostvarenje svojih ciljeva.

Lobiranje je skupa rabota, navodi se u analizi na sajtu “Sputnjika”, pa tako angažovanje nekog bivšeg senatora da zastupa nečije stavove može da košta od 350.000 do 500.000 dolara godišnje, plus plaćeni  telefonski računi i službena putovanja.

Počeli da lobirajau još u 19. veku

Albanci, su kaže Vasić vrlo rano shvatili moć lobiranja, pa su uticajna lobistička imena počeli da angažuju još krajem 19 veka.

Međutim, do ovoga do čega su danas stigli krenuli su krajem osamdesetih godina, kada je jedna visoka američka delegacija koja je posetila tada Jugoslaviju posetila i Kosovo. U toj delegacije bio je Antala Lantoš, kasnije poznati albanski lobista, koji je 1990. organizovao prvu konferenciju o ljudskim pravima u istočnoj Evropi, Jugoslaviji, i posebno na Kosovu.

Ovoj konferenciji, ističe Vasić, prethodila je poseta američkih senatora i kongresmena, u kojoj je tada bio i Robert Dol, osnivač albansko-američkog lobija, koji je ga je kasnije spojio sa Bilom Klintonom, predsednikom Amerike u dva mandata.

Srbi nisu shvatili moć lobista

Srbima lobiranje nekako ne ide od ruke, piše “Sputnjik”. Kao ni Milošević devedesetih, tako ni demokratske opcije koje su Srbijom zavladale posle 2000. nisu naučile šta znači dobar lobi, pa se tako desilo da je Srbija jedina zemlja među bivšim članicama SFRJ koja ni danas nema zvanično svoju lobističku grupu u Americi.

I Hrvati shvatili značaj lobiranja

S drug strane, tokom ratova devedesetih sve strane u sukobu (osim srpske) ne štedeći su se koristile uslugama lobističkih agencija.

– Hrvatska propaganda uz pomoć agencije “Ruder i Fin”, uspešno je koristila medije kako bi manipulisala javnošću, posebno u Nemačkoj i SAD, da bi dobili podršku za svoje separatističke ciljeve. Najbolji “posao” urađen je opisima ratnih dejstava u okolini Dubrovnika, inače omiljenog letovališta nemačkih turista, kada su Hrvati uz pomoć Vašingtona, “napunili” medije vestima da jugoslovenska armija uništava Dubrovnik – piše u analizi.

Agencija “Ruder i Fin” dobro je profitirala od svojih ratnih iskustva s Hrvatskom, ali i sa Bosnom, a profit je nastavila da stiče i radom za kosovske Albance.

Hrvatska vlada je mesečno na račun ove kuće uplaćivala po 100.000 dolara (plus svi troškovi) kako bi uticajni ljudi u američkoj administraciji i političkom i javnom životu prenosili “povoljnu sliku o Hrvatskoj”.

Kako je “etničko čišćenje” dupliralo tiraž francuskog “Monda”

Bosanska vlada istoj firmi plaćala je usluge koje su podrazumevale plasiranje komentara, kolumni spoljnih saradnika i pisama uredniku. Francuski komunikolog Alis Krig Planke objavio je pre nekoliko godina istraživanje prema kome je upotreba pojma “etničko čišćenje” u izveštajima lista “Mond” u avgustu 1992. godine povećao tiraž za sto procenata, posle čega je taj pojam postao ustaljen kada se govorilo o događajima u Bosni.

– U balkanskim ratovima zaraćene strane su svoju separatističku propagandu uspele da kroz filter lobističkih agencija i njihovih mnogobrojnih komunikacionih kanala pretvore u “istinite” poruke. Da  bi bilo koja poseta državnika imala odjek u američkoj javnosti, prema pravilima ovih kuća, uobičajeno je, recimo, da se u zavisnosti od tiraža lista objavi informacija o tom događaju za manje-više oko 50.000 dolara. Pa šta je onda za Ramu 80.000 za sliku sa predsednikom države! – zaključuje “Sputnjik” u analizi.