Koliko god izgleda nepristojno, pa čak i groteskno, ali biznismeni i građevinski preduzetnici već planiraju obnovu razbijene i slomljene Sirije.

 

Iako statistika pokazuje da je u Siriji tokom građanskog rata, koji i dalje traje, stradalo 280.000 ljudi postavlja se pitanje šta je svrha priče o obnovi nacije?

 
Pripadnici privatnog sektora iz Libana sastali su se kako bi razgovarali o zastrašujućim troškovima obnove ne baš toliko voljenog suseda.

Ekonomski gubici u Siriji procenjeni su na 185 biliona funti, a sudeći prema sirijskim savetnicima, obnova će trajati oko 15-20 godina. Ali zašt čekati da se rat završi?

– Ako je Džordž maršal mogao da piprema plan obnove Evrope pre nego što se završio Drugi svetski rat, Liban mora početi da se priprema za rekonstrukciju Sirije – kaže libanski ministar ekonomije Nikolas Nahas.

I njegove kolege su izrazile isti optimizam tokom konferencije biznismena u Bejrutu. Libanci čine oko 10 odsto muške populacije na Bliskom istoku i ne žele da budu isključeni iz rekonstrukcije Sirije nakon rata, što bi im ujedno donelo veliku zaradu. Postoje planovi za masovno povećanje kapaciteta luke u Bejrutu i male luke u gradu Tripoli, ali i za otvaranje starog aerodrome u Klaijatu na severu Libana.

U Siriji svoje ekspoziture ima sedam libanskih banaka, a one znaju kakve kredite treba ponuditi za obnovu ratom razorene zemlje, što će im doneti dobru zaradu.

Nabil Sukar, analitičar, koji je bio veoma blizak ekonomski savetnik Hafez al-Asada, oca sadašnjeg predsednika Sirije Bašara al-Asada, u Bejrutu je predstavnicima Ujedinjenih nacija rekao da bi prioritet u izgradnji Sirije trebalo da budu autoputevi.

Međutim, kako da snovi postanu realnost?

Milioni Sirijaca pobeglo je iz zemlje zbog rata, a oni koji su utočište našli u arapskim zemljama odrastaju u siromaštvu, bez uslova za obrazovanje. Postavlja se pitanje kako mladi Sirijci mogu obnoviti zemlju ako ne umeju da čitaju i pišu? Damask je u velikoj meri pošteđen razaranja, ali je stari grad Alepo sveden na ruševine.

Ko će obnoviti remek-dela sirijske arhitekture?

Libanske arhitekte su pokušale da obnove Bejrut nakon rata. Umesto nekadašnjih uskih ulica koje su krasile Bejrut, ulice su počele da liče na evropska šetališta koja krase pariske i italijanske modne kuće, a takvu odeću sebi mogu priuštiti samo najbogatiji.

Ipak, ekonomista marvan Iskandar ističe da libanske škole i bolnice te koje treba da pomognu Siriji da obnovi svoj obrazovni i zdravstveni sistem.

Postoji i dilema da li Sirijci uz pomoć Libanaca treba da obnavljaju lepote koje su uništene ili predgrađa u kojima su domovi na hiljade onih koji su zbog ugnjetavanja i siromašva i inspirisali revoluciju 2011.? Uvek će se naći oni cinici koji će kazati da su u najvećoj meri uništene zgrade koje su same po sebi bile ruglo. Ipak, i siromašni stanovnici Sirije moraju imati domove na koje će biti ponosni.

I Tomas Piket, jedan od vodećih francuskih ekonomista je bio na sastanku u Bejrutu. Upravo on je objasnio da je Bliski istok ekonomski najneravnopravnije mesto na svetu.

– Samo 10 odsto od 280 miliona stanovnika, koliko živi u ovom regonu, ima koristi od prihoda koji se ovde ostvaruju – rekao je on.

On je dodao da i ISIS i Asad doprinose širenju frustracija. Kako kaže, sistem u kojem pokornici ponizno mole Saudijsku Arabiju i Katar da im udele koju mrvicu sa stola ne funkcioniše. Piketi se zalaže za arapsku zajednicu koja bi bila izgrađena po uzoru na EU, koja bi predstavljala barem neku nadu.

Ipak, ostaje problem ko će finansirati obnovu Sirije? Zalivske države će to odbiti ako na čelu Sirije ostane Bašar al-Asad, ali bi se u tom slučaju Rusija, Kina i Iran vrlo rado prihvatili tog posla. Na taj način bi sirijska opozicija i SAD bili isključeni iz obnove.

Ili bi kao pobednik, sirijska vojska mogla biti arbitar i garant ekonomske budućnosti Sirije bez obzira na to ko je zvanični lider nacije. Poznato je da svet voli vojsku, a samo treba pogledati koliki novac stiže do vojski Egipta, Jordana, Libije, Iraka, Libana, Sirije i Izraela.