Na novosadskom crnom tržištu pojavila se ’’kobrovača’’ – azijsko piće koje se toči iz boce u kojoj se nalaze kobra, škorpija i korenje biljke žen – šen. Ovaj koktel slovi za odličan afrodizijak, a prati ga i klasičan marketinški trik da leči skoro sve bolesti.

Naime, reč je o Zmijskom vinu (Snake Wine), koje se pravi od pirinča. Nakon fermentacije u boce se ubacuju zmije i škorpije i vino je bezbedno za konzumaciju.

Navodno ima lekovita svojstva i rasprostranjeno je u Kini, Vijetnamu i Tajlandu, odakle ga turisti često donose kao suvenir.

 
Kobrovaču preko Fejsbuka prodaje Novosađanka Marijana i kaže da su ljudi “odlepili” za ovim nesvakidašnjim napitkom.

– Ja nemam posao i često sa mamom idem do Segedina u nabavku. Jednom prilikom nas je vozio moj momak i dok smo mama i ja pazarile, on se muvao po okolnim prodavnicama. U jednoj od njih mu je Kinez ponudio kobrovaču i pomislili smo da bi to bio jedinstveni poklon za njegovog druga kojem je trebalo uskoro da kumuje – priča nam Marijana.

Kaže da je ekipa bila oduševljena poklonom i da su odmah tražili po bocu za sebe. Svi su bili u fazonu – ne pitam šta košta.

– Uprkos protivljenju moje mame, sa sledećeg šopinga donela sam još tri boce i odmah ih prodala prijateljima. Pomislila sam: zašto ne bih na tome malo i zaradila i tako je sve počelo – priseća se Marijana.

Ona sada jednom ili dvaput mesečno donosi po 10 boca. Toliko, kako kaže, stane bez problema u tank za rezervni točak u gepeku.

– Obično nas carinici ne gledaju. Retko nam kažu da otvorimo gepek i kada vide da je tamo samo hrana, opušteno mahnu da prođemo. Neki nas sad već i poznaju pa prolazimo bez problema – uz osmeh priča Marijana i kaže da je tek nedavno saznala da je to što radi krivično delo.

Prema njenim rečima, toga nije bila svesna do nedavne zaplene pet flaša zmijskog vina na aerodromu u Beogradu. Pročitala je u novinama da nije problem samo u količini pića koje prenosi, već je problem u tome što se u njemu nalaze zakonom zaštićene vrste životinja za koje je potrebna posebna dozvola da se prenesu preko granice.

– Mislila sam da mogu imati problema samo zbog količine pića koje prenosim. Sada mi nije baš svejedno jer znam da je to pravo krivično delo. Ipak, ako me uhvate, probaću da šarmiram carinika da me pusti – kroz smeh nam priča Marijana.

Ona kobrovaču prodaje po ceni od 100 evra, a mušterija je sve više.

– Bojim se da šaljem poštom. Idem na direktnu prodaju. Kada me neko kontaktira, dogovorimo se gde ćemo se naći i na sastanak odem obavezno sa bratom ili momkom. Na sreću, do sada nisam imala nikakvih problema jer se obično radi o meni poznatim ljudima ili poznanicima mojih drugara. Onda se kupci obično pozovu na njih i tu ne bude problema – objašnjava Marijana ne želeći da nam otkrije nabavnu cenu pića.

Kaže da zarada po flaši nije velika, ali da mesečno od tog ’’posla’’ dobije više novca nego što njena majka ima platu.