Milovan Drecun je gostujući u Dnevniku RTS-a istakao da je, prema njegovom mišljenju, glavna vest iz Brisela da će se u narednom periodu nastaviti i intenzivirati razgovori o predlogu EU za sporazum o normalizaciji, da će Miroslav Lajčak pokušati da utanači neke odredbe koje su prihvatljive za obe strane i da će se onda održati još jedan sastanak sa Boreljom.
“Za mene je važna vest da imamo različita tumačenja onoga što se desilo. Predsednik Vučić će večeras saopštiti detalje i to je veoma važno da saslušamo da bismo imali kompletnu sliku o tome šta se dešavalo i u kom će pravcu ići zaštita naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa”, kazao je Drecun.
Prema njegovim rečima, Gabrijel Eskobar je najavio da će za nekoliko dana izaći sa pojedinostima.
“A EU je objavila ono što nam je manje-više bilo poznato, to je predlog koji je procurio u javnost”, naveo je Drecun.
Ističe da ga u tom predlogu nije ništa iznenadilo, sem “te 11. tačke koja govori o mapi puta koja bi trebalo da dogovori način kako da se implementira eventualno postignuti dogovor”.
“Nije nikakvo iznenađenje. Aljbin Kurti je govorio da je bio spreman da nešto potpiše. Predsednik Vučić je rekao da je on doneo nešto što je hteo da potpiše, zatim Borelj govori o tome da su se sagovornici složili da se ne raspravlja više o odredbama samog sporazuma, već da se krene u implementaciju. Predsednik Vučić je na to jasno rekao: da implementirati, ali šta. Mi tražimo ZSO, ali Kurti to odbija, troši najviše vremena na sastanku da obrazloži zašto ne može da prihvati ZSO”, kaže Drecun.
Drecun napominje da mi znamo koje su naše crvene linije i da se vidi žurba posrednika EU da se nešto postigne pred kraj meseca da bi oni mogli da se pohvale napretkom.
“Borelj je pažnju u svojoj izjavi koncentrisao na ljudska prava i slobode, govoreći o tome da će srpskom narodu na KiM život biti bezbedniji, da će biti olakšan život i Srbima i Albancima, kretanje, korišćenje diploma i sve drugo, ali je ključna pitanja izbegao. Nije spomenuo ZSO, nije govorio o takozvanom međusobnom priznanju, što je za nas apsolutno neprihvatljivo, nije govorio o eventualnom članstvu takozvanog Kosova u svim međunarodnim organizacijama. Jeste najvažnije pitanje kako će ljudi živeti, ali su i ovo pitanja koja su od statusnog značaja i ona su i te kako bitna”, naglasio je Drecun.
Drecun smatra da se nalazimo na početku usaglašavanja onih odredbi predloga koje bi bile prihvatljive i za jednu i za drugu stranu.
“Te odredbe koje bi eventualno bile usaglašene mogu da se implementiraju. Ako ste obratili pažnju, predsednik Vučić je rekao da će se tek dogovoriti šta da se implementira. Prvo mora da se implementira ono što je dogovoreno pre jednu deceniju”, kazao je Drecun.
To što je, kaže, predsednik Vučić prihvatio da ode na razgovore ne znači da je odustao od našeg ključnog zahteva da se prvo formira ZSO.
“Mislim da su evropski posrednici napravili pogrešan korak u žurbi da ostvare neki napredak. Prvo je trebalo dogovoriti precizno rokove za ZSO, zatim da se predoči na sastanku na vrhu nacrt statuta koji je osmislio upravljački tim, da on bude prihvaćen i da se ZSO realizuje, pa tek onda sazvati sastanak na kome bi se razgovaralo o predlogu. Onda bismo izbegli različita tumačenja”, napominje Drecun.
Evropski posrednici, smatra, žele da nametnu da ZSO i francusko-nemački plan idu paralelno.
“Može da se razgovara tako paralelno, neće se postići napredak. Gotovo da smo ponovo na početku i posle jučerašnjeg sastanka. Iako je Borelj optimističan, ovo je toliko složen problem da nam ne treba lažni optimizam. Ne može se graditi rešenje na nečijoj želji da uradi birokratski posao, nego da se rešenje gradi na realnim pretpostavkama, gde su garancije za srpski narod. Mora da se formira ZSO, pa tek onda da se govori o tome da li je moguće da se postigne neki dogovor. Moguće je da je došlo do približavanja stavova po nekim pitanjima iz ovog predloga, ali ključna pitanja, o tome moramo da vidimo šta se dešava”, ukazuje Drecun.
Kurti je, dodaje, “hteo da dođe do međusobnog priznanja”, naša strana apsolutno to odbija.
“Nigde u predlogu ne možete da vidite da ima obaveze Srbija da de jure prizna ili prihvati takozvano međusobno priznanje između takozvanog Kosova i Srbije. Ne, ovde se govori o ugovornim stranama koje bi o međusobnim odnosima trebalo da poštuju neke principe koji se nalaze u povelji UN, što bi prištinska strana mogla, ako bi bilo prihvaćeno, da protumači na način da Beograd tretira takozvano Kosovo kao međunarodnopravni subjekat. Između toga, čak i kad bi bilo, i de jure priznanja toliko je velika razlika, da de jure priznanje nije moguće dobiti”, kaže Drecun.
Crvene linije ostaju, dodaje Drecun.
“Predsednik Vučić je rekao da je Kurti doneo nešto što je hteo da se potpiše. Možemo da zamislimo šta je, onih njegovih besmislenih šest uslova za ZSO. Ovde vidimo u predlogu čak i status SPC se rešava. Moguće je da ima stvari oko kojih su približeni stavovi, ali dve ključne stvari – međunarodne organizacije i priznanje – to Beogradu nije prihvatljivo i što predsednik Vučić neće da prihvati. Govoriti o implementaciji, a ne objasniti šta treba da se implementira, to je po meni suviše rizično. Mora prvo da se implementira ZSO, onda možemo dalje da postižemo eventualne dogovore oko nekih odredbi predloženog sporazuma. Bitno je što se vidi iz saopštenja Borelja i EU da je ovo predlog. Ovde se ne govori o sporazumu, nego o predlogu sporazuma o kome bi trebalo da se razgovara u narednom periodu”, naveo je Drecun.
Drecun navodi da se verovatno pokušalo sa nametanjem teze uzmi ili ostavi.
“O čemu će se razgovarati u narednom periodu ako ne o odredbama. Očito postoji problem u svemu tome, dakle mora da se razgovara. Pokušaji evropskih posrednika da nametnu ovo kao svršeni čin, mislim da ne mogu da dovedu do rešenja. O svemu ovome mora da se razgovara i razgovaraće se”, navodi Drecun.
Čini mu se, dodaje, da američki zvaničnici pokazuju veću dozu političke realnosti za čitav ovaj proces od evropskih posrednika, kojima se žuri.
“Napredak ne može da se gradi na tim osnovama. Mora da se razgovara o odredbama. To je samo predlog koji za nas u dve tačke apsolutno nije prihvatljiv, posebno za međunarodne organizacije i odnos prema takozvanom Kosovu, da li bi to moglo da se protumači kao de fakto priznanje ili ne i ZSO. Ne može Borelj da priča o tome da će se poboljšati kvalitet života ljudi, a da ne spomene ZSO. Ključna stvar, on to mora da zna, on to mora da prihvati”, zaključio je Drecun.
