Predstava 'Čarobno putovanje' nije obična predstava kao druge. Ona predstavlja presedan, ne samo u Beogradu i Srbiji, već i u celom svetu, jer u njoj glavne uloge igraju autistični ljudi. Oni za vas glume, igraju i pevaju na Velikoj sceni pozorišta na Terazijama, uz podršku profesionalaca.
Misija, koja je sa medicinske strane bila nemoguća i neostvarljiva, delo je reditelja Đorđa Makarovića. On je uspeo da zaokupi pažnju sedmoro autistične dece duže od 15 minuta i da od njih stvori prave glumce.
– Kada vam doktorka, koja se duže od 20 godina bavi autizmom, kaže da je nemoguće napraviti predstavu sa takvom decom i da gubite vreme, nemate nikakvu potporu osim vaše jedine želje da to uradite. Posle skoro tri godine rada sa njima, ja sam uspeo njima da zadržim pažnju sat i 15 minuta – kaže za Dnevno.rs Đorđe Makarević, reditelj mjuzikla.
On je kroz igru i vreme provedeno sa autističnom decom, uspeo da pomeri granice i da stvori jedan ozbiljan mjuzikl koji će biti odigran u subotu 15. marta sa početkom u 19.30 sati. Karte su snižene i mogu se kupiti po ceni od 300 dinara za balkon i 500 dinara za parter. Ceo prilog od karata otići će za pomoć predstavi i republičkom udruženju za autizam.
– Inkluzivni mjuzikl „Čarobno putovanje” adaptiran je po tekstu Žila Verna „Put oko sveta za 80 dana”. Putovanje kreće iz Srbije, a radnja je prebačena u 1904. godinu. Ljudi obilaze ceo svet, upoznaju druge ljude, igraju i pevaju pesme tih zemalja, vraćaju se u Srbiju i to je jedno božanstveno putovanje. Ovo je naš humanitarni, mali prilog svim drugarima sa samohranim majkama, zbog čega nije u pitanju samo inkluzija autističnih osoba već i to da oni igraju za decu koja su nažalost još bolesnija i ne mogu da se socijalizuju – objašnjava Makarević.
On kaže da je divno iskustvo raditi sa njima i da smatra sebe najbogatijim rediteljem koji postoji. Potrebno je puno snage i volje da se upustite u ovako nešto, a njegova jedina misija bila je da tu decu približi ostaloj masi i da pokaže da oni mogu, da treba sa njima raditi i da će pružiti samo maksimum.
– Izmišljao sam i pronalazio razne načine da zaokupim njihovu pažnju. Oni su u svom svetu i samo zato što ne mogu da se socijalizuju ne znači da su bolesna. Ono što oni pružaju je divno, ta deca ne znaju da lažu, nisu sujetna i potpuno su neopterećena „našim” stvarima. Vole se, na neki svoj način zapažaju nas i mnogo puta sam se zapitao, kada odu u svoj svet, da li u stvari beže od nas – ističe Đorđe.
Komentarišući događaj koji se prošle subote dogodio u pozorištu na Terazijama, kada je deo publike tražio da se iz sale izbaci autistični dečak jer je bio glasan, Đorđe kaže da je smisao ove predstave, upravo da takve osobe približi običnom svetu.
– To što se desilo moglo je da se desi i u Narodnom pozorištu i u Boško Buhi i bilo gde. Naše društvo treba da se emancipuje i da shvati da su ljudi različiti. Ovo iskustvo ne bih mogao da poredim ni sa čim što sam do sada radio i ne znam da li će mi se desiti u budućnosti da uradim nešto slično, da ću imati takvu misiju i prepreku probijanja granica kao što je ova predstava – zaključuje reditelj predstave.
