Ako niste znali zašto se kaže i kada se koristi izreka „Gordijev čvor”, ovo je pravi trenutak da naučite nešto novo i upotpunite svoje znanje.
U čuveni Gordijev čvor utkane su dve prastare legende sa više proročanstava.
Prva legenda priča o siromašnom frigijskom seljaku po imenu Gordije. On je godinama u znoju lica svoga obrađivao zemlju da bi nekako preživeo i ishranio mnogobrojnu nejač. Jednoga dana oko Gordija se počelo dešavati nešto čudno, što on sam nije mogao objasniti. Dok je, pogrbljen, išao za plugom orući njivu, oko njega je stalno obletalo veliko jato ptica prateći ga iz stope u stopu. Da bi saznao šta znači to nebesko znamenje, Gordije se zaputi u obližnji grad mesnom proroku. Na samom ulasku u mesto sretne jednu mladu devojku iz proročke porodice i ona mu protumači da je jato ptica koje ga prati predskazanje da će postati kralj. Čuvši to, siroti Gordije se s nevericom vrati kući.
Posle izvesnog vremena u Frigiji su nastala teška vremena. Izbio je bratoubilački rat, koji je pretio samouništenjem frigijskog naroda. Da bi se sprečio takav ishod, jedno proročište savetovalo je Frigijcima da uspostave kraljevinu i da za kralja proglase čoveka koga prvoga sretnu da na kolima ide prema Zevsovom hramu.
Frigijci, u svojoj nevolji, poslušaju proročište i izađu pred Zevsov hram očekujući prvoga došljaka na kolima. Desilo se, kako je i predskazano, da je to upravo bio Gordije, koga odmah sa slavljem dočekaše i ustoličiše za kralja Frigije.
Gordije je postao dobar vladar: smirio je zemlju, umnožio je njeno bogatstvo, osnovao frigijsku dinastiju i podigao veliki i raskošni hram Gordion. A njegova kola sa rudom na kojoj je jaram bio tako čvrsto privezan da taj čvor niko nije mogao razvezati, stajala su na počasnom mestu u Apolonovom hramu. Po tom nerazmrsivom čvoru, koji je zavezao Gordije, nastao je i ustaljeni izraz Gordijev čvor, sa značenjem: „nešto veoma zamršeno; nesavladiva teškoća, nerešiv problem; težak, nerešiv zadatak” i sl.
Druga legenda ili nastavak prve, govori o Gordijevom čvoru i Aleksandru Velikom Makedonskom, najvećem vojskovođi staroga veka i jednom od najslavnijih ratnika svih vremena.
Sin Filipa II i Aristotelov učenik, kralj Aleksandar Veliki pokorio je i objedinio je celu Grčku, a zatim krenuo u dalja osvajanja. Pre njegovog dolaska u Frigiju bilo je prorečeno da će onaj ko razmrsi Gordijev čvor zavladati celom Azijom. I ta je čast i slava pripala upravo njemu, Aleksandru Velikom.
Stigavši u Gordion, Aleksandar je razgledao Apolonov hram. Kada je video nerazmrsivi uzao na posvećenim Gordijevim kolima, latio se mača i jednim udarcem presekao čuveni Gordijev čvor. Tako je, po legendi, otvorio sebi put u široka prostranstva Azije. Prvo je pokorio Malu Aziju, a zatim je osvajao, jednu za drugom, do tada moćne države: Siriju, Egipat i Persiju, stigavši čak do daleke zemlje Ind. Umro je u Vavilonu. Iza njega je, pored ratničke slave, ostao izraz preseći Gordijev čvor, što znači „jednim potezom rešiti zapleten, težak problem”, „silom ili na najneposredniji način rešiti tako teško pitanje” i sl.
Takvi potezi, međutim, nisu uvek i najbolji. Zato pisac August Šenoa u jednom svom delu savetuje: „…taj gordisjki čvor ne valja rasjeći, već fino i vješto razuzlati.”
Šenoa je, verovatno, bio u pravu. Jer, razuzlati (razmrsiti) kakav Gordijev čvor, tj. rešiti neki veliki i težak društveni problem bez prbegavanja nasilju, veća je mudrost i junaštvo od posezanja za mačem i silom, pisao je Milan Šipka u izdanju Prometeja iz Novog Sada.
