Ako niste znali zašto se kaže i kada se koristi izreka „kom opanci, kom obojci”, ovo je pravi trenutak da naučite nešto novo i upotpunite svoje znanje.
Da bi se razumeo ovaj izraz potrebno je, pre svega, znati šta su to opanci, a šta obojci. Za opanke uglavnom svi znamo: to je ona laka seljačka obuća što se kaišima ili oputom uz noge priteže, pa se zato i kaže, kad se na put kreće, da treba „pritegnuti opanke”. Posebno su poznati srbijanski opanci, tzv. „šiljkani”.
Za obojke, međutim, retko ko zna, posebno mlađi svet, jer obojci se u nas odavno već ne nose. To su bili uvijači za noge, što su se nosili umesto čarapa: obični komadi tkanine u koje su se uvijala stopala da ih opanci ne bi nažuljali. Obojcima su nazivani i ulošci od sukna koji su se podlagali u opanke, a kasnije i u cipele.
Kad ovo znamo, postavlja se pitanje šta znači i kako je nastala izreka kom opanci, kom obojci!
Što se samog značenja tiče, ono je – barem onima koji upotrebljavaju taj izraz – sasvim jasno! A, objašnjenje je i u rečenicama našeg savremenog jezika, npr. u Rečniku Matice srpske, gde stoji da izraz kom(e) opanci, kom(e) obojci, ili obrnuto: kom(e) obojci, kom(e) opanci, znači: „ko šta dobije, izvuče, kako ko prođe (u nekom sukobu)”. Matešić u Frazeološkom rječniku uz to dodaje: „pa kako bude”, „kako ispadne”. On navodi i dva karakteristična primera:
„Napravi se Kosovo…pa kome opanci, kome obojci!” Jasno je, dakle, da se izrazom kome opanci kome obojci iskazuje mogućnost ishoda nekog sukoba u koji se svesno ulazi, s mogućnošću da se prođe dobro (tj. da se dobiju opanci, ili da se ostane u opancima), ali i rizik da se izgubi (tj. da ti ostanu samo obojci, ili, još verovatnije, da ostaneš samo u obojcima, pošto te ubiju i izuju). Ovo poslednje mogao bi biti i izvorni smisao izraza o kome je ovde reč.
Vuk Karadžić u Srpskim narodnim poslovicama daje ovakvo objašnjenje:
„Kom obojci, kom opanci. Kad se kazuje da će se ko s kim pobiti ili svaditi, pa ko bude jači, ili ko šta dokopa. Valja da su se negda dvojica otimali oko obuće, pa je jedan ugrabio obojke, a drugi opanke.”
I ovo objašnjenje deluje uverljivo. Jer, u svakom slučaju, bolje je u kakvoj otimačini dobiti opanke (koji su vredniji) nego obojke, kao što je bolje u borbi na život i smrt (jer naš frazem upravo podrazumeva takvu, oštru borbu) ostati u opancima, dakle živ, nego bez opanaka – mrtav i izuven, tj. samo u obojcima, pisao je Milan Šipka u izdanju Prometeja iz Novog Sada.
