Ako niste znali zašto se kaže i kada se koristi izreka 'pasti s kruške', ovo je pravi trenutak da naučite nešto novo i upotpunite svoje znanje.
– Nisam pao s kruške – reći će neko kad hoće da istakne kako nije lud, glup, naivan, blesav, budala i sl.
Zašto baš s kruške? Zbog čega su glupost, smušenost, neljubaznost i slične negativne ljudske osobine povezane upravo s tim, a ne sa nekim drugim drvetom ili voćkom (recimo, jabukom, ili trešnjom i sl.)?
Objašnjenje za to može se naći u knjizi Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama.
– U suprotnosti sa jabukom – piše tu Čajkanović – kruška se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona.
U narodnim pripovetkama pod kruškom skupljaju se đavoli… Na krušci nalazi se i veštica. Da kruška može imati za veštice privlačnu snagu, vidi se i iz jedne slavonske varijante poznate formule koju veštice govore kad se mažu mašću da bi poletele: „Ni o kladu ni o panj, ni o drvo ni o kamen, ni o krušku Todorovu”. I zaključuje: „Stara kruškova drveta kod našeg su naroda na zlu glasu.”
Iako je kruška, po Čajkanoviću, „u staroj religiji, izvesno, imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult”, za šta se navode i brojni primeri, naš narod ju je uglavnom doživljavao kao „zlo drvo” na kome se skupljaju demoni, đavoli, veštice i druga zla čudovišta, pa čak i sama Smrt.
Zato je one koji bi se slučajno našli u tom društvu, na krušci, pa pali s nje, narod smatrao ludim, glupim, nerazboritim i sl.
Tako su, onda, nastali i ustaljeni izrazi: kao da je pao (pala) s kruške – „zbunjen, smeten, smušen” ili „zbunjena”, „smetena”, „smušena” i sl., nisam (nisi, nije itd.) pao s kruške, u značenju: „nisam (nisi, nije itd.) lud, budala, glup, ograničen i sl.”, pisao je Milan Šipka u izdanju Prometeja iz Novog Sada.
