Ako niste znali zašto se kaže i kada se koristi izreka 'vrzino kolo', ovo je pravi trenutak da naučite nešto novo i upotpunite svoje znanje.
Izraz vrzino kolo u našem savremenom jeziku upotrebljava se uglavnom u značenju: „začarani krug”, „koloplet”, „zavrzlama”, ili „vrtlog, zbrka, haos” i sl. To, međutim, nije jedino ni izvorno značenje toga izraza.
U velikom rečniku SANU vrzino kolo objašnjeno je ovako:
1. začarano mesto na kojem se u noći skupljaju vile, veštice, vampiri…
2. iga koju igraju vile, veštice i sl.
3. metež, uzburkanost, začaran krug.
I u Rečniku MS uz taj izraz na prvom mestu stoji objašnjenje da je to, po narodnom verovanju: „ples, igra veštica; mesto sastanka, ročište veštica i vila”.
Da je izraz vrzino kolo nastao u narodu i da je u njega utkano narodno praznoverje, svedoči Vuk Stefanović Karadžić, koji je još 1818. u Srpskom rječniku zapisao:
„Vrzino kolo, n. Srblji pripovijedaju, da neki đaci, kad nauče dvanaest škola, otidu (nji 12 mora biti) na vrzino kolo i onđe nekekvu osobitu knjigu čateći nestane jednoga između nji dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), no oni ne mogu poznati koga je nestalo (Taj je bio na vrzinu kolu – govori se za čoveka koji je mlogo učio.)
Takovi đaci poslije zovu se Grabancijaši, i idu sa đavolima i sa vilama, i vode oblake u vrijeme grmljavine, oluje i tuče…”
Iz ovakvih predstava o začaranim mestima, gde se u zajedničko kolo spliću vile, vampiri, đavoli i đaci vilenjaci, mestima koja su običnim smrtnicima nedokučiva, poniklo je i današnje značenje izraza vrzino kolo – „začarani krug”.
Kako izaći iz vrzinog kola? – pita se jedan naš ugledni list u krupnom naslovu preko cele stranice. Odgovor na to pitanje teško je dati. Možda tako da se oslobodimo veštica i vampira koji su nas u to kolo uveli, pisao je Milan Šipka u izdanju Prometeja iz Novog Sada.
