U trijumfalnoj karijeri koja je trajala šest decenija, on je snimio neka od najčuvenijih dela američkog filma, pozorišta i televizije

Majk Nikols, devetostruki dobitnik Tonija za svoj rad na Brodveju i Oskarom nagrađeni režiser filmova “Ko se boji Virdžinije Vulf”, “Diplomac” i “Bliskost”, preminuo je u sredu u 83. godini, preneo je ABC Njuz.

Nikols je bio oženjen nekadašnjom voditeljkom ABC-a Dajen Sojer.Nijedan drugi režiser nije se sa tolikom lakoćom kretao između Brodveja i Holivuda poput Nikolsa. Bio je jedan od retkih koji su u svojoj karijeri osvojili Oskara, Tonija, Emi i Gremi nagradu.

Nikolsova karijera počela je krajem 50-ih sa komedijama koje je radio sa Elejn Mej. Njihov brodvejski šou “Veče sa Majkom Nikolsom i Elejn Mej” nagrađen je Gremijem za najbolju komediju 1961.

– U trijumfalnoj karijeri koja je trajala šest decenija, Majk je snimio neka od najčuvenijih dela američkog filma, pozorišta i televizije – rekao je predsednik ABC Njuza Džejms Goldson.

“Bio je pravi vizionar”.

Nikols je rođen kao Majkl Igor Peškovski u Berlinu gde su se njegovi roditelji smestili pošto su napustili Rusiju. U SAD je došao kao sedmogodišnjag bežeći pred nacistima 1939.Odrastao je u Njujorku ali se zbog slabog engleskog i ćelavosti koja je bila posledica vakcine protiv velikog kašlja, osećao kao autsajder a kao student borio se protiv depresije.

U pozorište se zaljubio sa 15 godina kada je video “Tramvaj zvani želja” sa Marlonom Brandom. Zanimljivo je da se probio kao komičar i imao je dar da meša oštri humor i dramu.Rediteljski debi imao je 1966. sa filmom “Ko se boji Virdžinije Vulf”, uhvativši sjajno otrovni ali duhoviti dijalog komada Edvarda Albija, gde Ričard Barton i Elizabet Tejlor igraju užasni, svađalački bračni par.

Miniserija “Anđeli u Americi” iz 2003. bila je, pišu agencije, dobitna kombinacija bogatog patosa i smelosti u portretisanju ljudi koji se bore protiv AIDSa i koji od nebesa očekuju saosećanje koje nisu dobili u Reganovoj Americi 80-ih.Za ovu i seriju “Wit”, koja je takođe adaptacija komada o profesorki koja umire od raka jajnika, Nikols je dobio Emije za režiju.

Njegov “Diplomac” napravio je od Dastina Hofmana zvezdu, a sam Nikols govorio je da se identifikovao sa Hofmanovim nezgrapnim, uznemirenim Bendžaminom Bradokom. Za ovaj film Nikols je dobio Oskara. Bio je tri puta u braku, a novinarkom Dajen Sojer oženio se 1988. i 2013. je priznao da se mnogi njegovi filmski i pozorišni projekte bave njemu poznatom temom – preljubom.”To je najinteresantniji problem u pozorištu. Kako bi drugačije dobili Edipa. To je prvo varanje u pozorištu”, rekao je on.Glumci su rado sarađivali sa njim jer je umeo da izvuče najbolje iz njih budući da je i sam učio glumu kod Lija Strasberga.

Rado je sarađivao sa Džekom Nikolsonom, Meril Strip i Emom Topmson. Radio je i sa Al Paćinom (Anđeli u Americi), Džinom Hekmanom, Robinom Vilijamsom (Kavez za price), Harisonom Fordom, Melani Grifit i Sigurni Viver (Zaposlena devojka), Džulijom Roberts, Natali Portman, Klajvom Ovenom i Džadom Louom (Bliskost).Sa Džulijom Roberts snimio je i film “Rat Čarlija Vilsona” gde je igrao i Tom Henks.Uz lakoću prebacivanja sa pozorišta na film i televiziju, Nikols je rado i menjao žanrove, od komedija preko klasika do mjuzikla.Na Brodveju je dobio devet Tonija za režiju komada: “Bosonogi u parku”, “Luv”, “The Odd Couple”, “Paza Suite”, “The Prisoner of Second Avenue”, “The Real Thing” i “Smrt prodavca”.Tonija za mjuzikl dobio je za “Montu Python”s Spamalot” i produkciju “Eni” i “The Real Thing”.Iako je bio poznat po filmskim komedijama, Nikols je režirao i triler “Dan delfina”, horor “Vuk”, dramu “Silkwood” a bio je i producent TV serije iz 1970ih “Porodica”.Povremeno je njegov “zlatni dodir” i zakazao, kao što je bio slučaj sa antiratnom satirom “Kvaka 22” i komedijom “Sa koje si ti planete”.