Komemoracija povodom smrti doajena srpskog glumišta Nikole Simića održana je tačno u podne, na sceni "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Simić će biti sahranjen danas u Aleji zaslužnih gradjana na Novom groblju u Beogradu. Opelo počinje u 14 sati.
Sala Jugoslovenskog dramskog pozorišta bila je premala da primi sve kolege i poštovaoce Simićevog rada i dela.
Gotovo da ne postoji glumac koji nije došao da oda poštu velikanu bez koga više ništa neće biti isto.
Na sceni su se smenjivali glumci, režiseri, umetnici, i svako se od legende oprostio na specifičan način.
Možda je najviše suza izazvalo pismo jedne devojčica, koja je uputila poslednji pozdrav velikom glumcu rečima „Ti ćeš uvek biti moj zeka. Gde si otišao, veliki zeko?” – pisala je tužna devojčica, a scenom Ljuba Tadić mogle su da se čuju jecaji i da se oseti velika tuga i praznina koja ostaje sa Nikolikim odlaskom.
Dramski umetnik Nikola Simić preminuo je 9. novembra u Beogradu u 81. godini.
Rođen je u Beogradu 18. maja 1934. Glumu je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Prvu ulogu dobio je još kao student 1957. u JDP-u, čiji je stalni član postao 1959. i u kome je igrao do januara ove godine.
Na sceni JDP-a ostvario je mnogobrojne role iz komičnog i dramskog repertoara, ali je poseban trag ostavio u najdugovečnijoj predstavi u repertoarskim pozorištima – “Buba u uhu” Žorža Fejdoa, u kojoj je igrao više od 40 godina.
Simić je igrao i u mnogim filmovima i TV-serijama. Proslavio se ulogom Mite Pantića u filmskom serijalu “Tesna koža” (1982 – 1991), a glumio je u popularnim televizijskim serijama “Srećni ljudi”, “Porodično blago”, “Agencija za SIS” i “Ljubav, navika, panika”.
Poznat je i po tome što je u sinhronizacijama crtanih filmova na srpski jezik, glas “pozajmljivao” Dušku Dugoušku, Nindža kornjačama i drugim animiranim junacima.
Dobitnik je Sterijine nagrade, tri godišnje nagrade JDP-a, Srebrne arene u Puli i nagrade za životno delo na filmu “Pavle Vuisić”.
