Umetnički performans Marine Abramović '512 sati' koji traje od 11. juna u Londonskoj galeriji 'Serpentajn' biće završen danas u 18.00 časova, a do sada je prošlo više desetina hiljada posetilaca, saopštila je PR služba umetnice.
Od poslednjeg nastupa 2010. godine u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, performans „512 sati” prvi je veliki umetnički čin Marine Abramović, prikazan kompletnom improvizacijom umetnice u jednostavnom galerijskom prostoru uz minimalnu scenografiju i detalje.
U ponoć 63 dana trajanja performansa, tokom kojeg je svakog dana snimala video sa utiscima koje nosi, Marina Abramović rekla je da se oseća ponizno pred celokupnim radom i zahvalila svima na učešću i poseti.
– Rad tek počinje i ovo je samo početak mnogo većih uspeha, ideja i učešća koje ćemo proširiti po celom svetu. Upravo smo stavili seme u zemlju i hajde da vidimo šta će se dogoditi posle toga – rekla je u svom video blogu Marina Abramović.
Prostor galerije Serpentajn bio je podeljen u tri dela u kojima je publika uspostavljala kontakt sa umetnicom koja je prolazila iz sobe u sobu i drži za ruku neke od njih.
U centralnom delu bili su redovi stolica postavljenih u obliku sunčevih zraka u odnosu na niski podijum na kojem se sakupljala publika, dok je Marina Abramović stojala mirno u centru, bez pokreta i zatvorenih očiju.
U drugoj prostoriji bilo je postavljeno dvadesetak jednostavnih kreveta sa prekrivačima živih boja u kojoj su posetioci mogli da leže u tišini, a treća prostorija bila je nešto manja i prazna, otvorena za posetioce koji žele da sporo hodaju u joga-ritmu, uz sinhrono disanje.
Za vreme performansa svi posetioci morali su na ulazu da ostave torbe, jakne, elektronsku opremu, satove i foto-aparate, a na ulazu su ih dočekivale Marina Abramović i njeni pomoćni odeveni u crno, kao ona.
Svi učesnici dobijali su slušalice koje blokiraju sve spoljne zvuke kako bi mogli da uživaju u tišini i da „osete energiju u prostoru”, „dubinu opuštanja” i simboliku koju je umetnica učila boraveći na Tibetu, u japanskim školama mudrosti i veština i pustinjama Australije.
Marina Abramović (1946) umetničku karijeru započela je početkom 1970-ih godina, dok je pohadjala Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Nakon istraživanja u oblasti slikarstva, crtanja, teksta i umetnosti zvuka, postala je pionir u upotrebi performansa kao oblika
umetnosti.
Slikarstvo je zamenila za crtanje po telu (bodi art), odnosno bol, pokret, mimiku, gest, insistirajući na jeziku tela igrača, akrobata, seoskih vračeva, tibetanskih kaludjera i šamana, a iscrpljivanje tela postalo je osnovna karakteristika njenog performansa.
Abramović je stvorila neke od najvažnijih prepoznatljivih umetničkih dela i jedini je umetnik svoje generacije koji još pravi zapažene radove tokom svojih dugih performansa. Živi u Njujorku, SAD.
