U Beogradu posle duge i teške bolesti preminula prozna autorka, esejistkinja i kolumnistkinja.
U Beogradu posle duge i teške bolesti preminula prozna autorka, esejistkinja i kolumnistkinja Olga Stojanović.
– Autorka ima strah od pletenja, lifta za gubilište i klaustrofobiju od otvorenog prostora. Zato i piše toliko otvoreno, zbog čega je ipak nisu zatvorili. Autorka kao živi, a isto tako i kao radi u Beogradu. Visoka je intelektualka od svojih sto šezdeset pet centimetara – napisala je šaljivo Olga u svojoj kratkoj biografiji.
Olga Stojanović, kako je naveo Kornet, bila je „autentični predstavnik alternative generacije kojoj se alternativa oduvek sporila i spori se još danas”.
Svoja najbolja dela nije pisala ni olovkom ni pisaćom mašinom, već svojim načinom života. Njih su čitali i gledali oni koji su se tada družili sa njom. Prilično nekonvencionalna, bila je dosledna u jednome – volela je, preciznije robovala, simetriji.
Kada god bi žurila, izlazak iz kuće je imao ritual pomeranje ramova slika, ako bi joj se učinilo da se neki vremenom malo zaneo i stoji ukrivo, mada zanošenja nije bilo, prenosi RTS. Poseban fetiš su joj bile minđuše, a poslednje je napravila sama od naočara sa dioptrijom uz pomoć laka za nokte i bakarne žičice, ponavljajući da su stvari jako važne, ne treba gubiti stvari…
Njena najbolja literatura je ostala korigovana prašnjavim, prolaznim i čipkastim sećanjem njenih prijatelja.
U dokumentarnom filmu „Lokacija” Branka Radakovića, zabeležen je njen život i rad. U njemu Olga Stojanović iznosi i poglede na stanje u društvu, a o njoj i njenom delovanju, govore i, pored njene ćerke, i pesnik i muzički kritičar Milan B. Popović, filmski reditelj i kritičar Mladen Milosavljević, reditelji Dragomir Zupanc i Mirjana Vukomanović.
