U Operi i teatru 'Madlenianum' u toku je priprema nove premijere za Malu scenu. U pitanju je dramsko-plesni projekat 'I konje ubijaju, zar ne?' koji će publika moći premijerno da pogleda 28. novembra.
Ovaj zanimljiv projekat mlade autorske ekipe, predvođene dramaturgom Milicom Konstantinović, rediteljem Borisom Todorovićem i koreografom Milošem Sofrenovićem, pobednik je Konkursa za mlade pozorišne stvaraoce koji je prvi put bio otvoren u „Madlenianumu” u februaru ove godine. Članovi autorske ekipe su i Janja Lončar – kompozitor, Milica Stanković – scenograf i Aleksandar Kovačević – kostimograf. Glumački ansambl oformljen je u junu mesecu posle četvorodnevne audicije i čine ga: Violeta Goldman, Andrija Daničić, Stevan Piale, Lidija Cvetić, Miloš Milić, Iskra Brajović, Radomir Nikolić, Saša Joksimović i Dragica Ristanović.
Dramski predložak za predstavu „I konje ubijaju, zar ne?” baziran je na istoimenom romanu Horasa Mekoja iz 1935. godine, koji je smešten u vreme Velike Depresije u SAD, i koji atmosferom, radnjom i idejom odražava izvitoperenje socijalne svesti. Tema romana su plesni maratoni koji su bili aktuelni u to vreme. Pobednik maratona dobijao bi novčanu nagradu, što je podrazumevalo da par izdrži oko 2500 sati skoro neprekidnog plesa. Za vreme takvih maratona u predgrađima Holivuda gde su ljudi bili krajnje dehumanizovani, Džindžer Rodžers i Fred Aster su „igrali pod zvezdama dok im je magičnost Holivuda svetlucala u očima, budeći sva lažna obećanja”. Radnja je zaokružena idejom da ljudi osiromašene časti i ljudskosti u očajničkoj borbi za preživljavanjem neprekidno igraju i trče proizvodeći „zabavu za narod”, dok oni koji se vraćaju čovečnosti ubijaju i bivaju ubijeni.
Dramaturškinja Milica Konstantinović je izabrala ovaj svakako najpopularniji roman Horasa
Mekoja jer korespondira sa aktuelnim trenutkom, ne samo zbog kulturnog nihilizma u
kome funkcionišu medijske pojave poput rijalitija, nego i zbog generalne krize individulnog i
kolektivnog sistema vrednosti kao što su pojačane potrebe za kratkotrajnom slavom i ubrzanim bogaćenjem po cenu rušenja granica pristojnosti i čovečnosti. „Roman nam dočarava svet izokrenutih moralnih normi, izvrnut poput čarape. U takvom svetu ples i pokret kreiraju atmosferu duhovne ukočenosti i stagnacije, umetnosti koja može da se razvija najviše i samo na distanci od masovne trke za opstankom.”
Reditelj predstave Boris Todorović kaže:– Nismo mi toliko nepotkupljivi koliko mislimo i zato treba biti oprezan da se sačuva ljudskost u krizi, jer će buduće generacije suditi o nama ne po tome kako smo postupali kada su stvari išle dobro, već kako smo tretirali jedni druge kada nisu – rekao je reditelj. Boris Todorović na probama sa ansamblom koji vrca zahuktalom snagom, pozitivnom energijom i maštovitošću, uz svoje saradnike stvara jedan pozorišni esej koji će se itekako ticati savremenog gledaoca, jer društvena depresija koju opisuje Horas Mekoj u svom legendarnom romanu, na žalost, ima mnogo dodirnih momenata sa stvarnošću u kojoj živimo. Predstava ne pruža odgovor na pitanje ko je pobedio u plesnom maratonu. Ona pruža gledaocima priliku da vidi svetlost kojom sijaju gubitnici.
