’Kada se na 150 lokacija u 48 gradova u Srbiji okupi preko 450.000 ljudi, takozvaninih učesnika u tim osmočasovnim kulturnim događajima, to je ipak nešto, ali šta ćemo sa ostalim danima u godini’, pita se kulturolog Ratko Božović.
Noć muzeja počinje u subotu 16. maja od 17 časova, kada će, kao i prethodnih godina, ljudi širom Srbije imati priliku da prošetaju gradovima u kojima žive i da te večeri duboko udahnu jedan sasvim novi kulturni dah.
Međutim, čitava godina nikako ne može da se svrsta u samoj jedan dan kada će ”kulturna vrata” biti širom otvorena za sve.
– Sve to je, nažalost, pomalo stvar nagovora. Ova noć je provokacija koja dolazi od medija, koji svake godine pokazuju kako u stvari poluuspavani svet u ove lepe dane može da prošeta svojim gradom – kaže za Dnevno.rs kulturolog Ratko Božović.
Veče u kojem će muzeji biti prebukirani, u kojem će različite postavke videti veliki broj ljudi, podseća na neverovatnu pomamu za kupovinom karata ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Situacija u Beogradu koje smo svi svedoci učinila je da se povedu polemike o tome da li ljudi žele da se ”besplatno” kulturno uzdižu ili nam se kultura toliko ”razbolela” da nam je bila potrebna dodatna injekcija od 100 ili 200 dinara.
– Priča sa pozorištem je poprilično iznenadila. Iskreno, ljude na neki način moramo da obavestimo, informišemo i pomalo učinimo prisutnima u čitavoj priči, koja je sve oskudnija – naglašava Božović.
On takođe ističe da bez dodatnog impulsa koji dolazi iz medija, ne bi bilo ni kulturnih dešavanja.
Mislim da ljude poprilično odvalače rijaliti programi i praznine koje zadovoljavaju njihovu pasivnost. Tu leži jedan od problema čitave priče. Imamo nevolju da ljudi brinu o svojoj elementarnoj egzistenciji i postaju lenji za onu što je aktivan stav i ono što je dobar odnos prema onome što bi moglo da ih učini obrazovanijima. Kada su u pianju manifestacije slične ovoj, dobro je da ljudi vide da postoje i alternative ”čudima” sa ekrana, koji su postali eksponenti jednog tržišta. Zato sve više imamo prazninu ničega, prazninu svačega i prazninu najgoreg – objašnjava kulturolog.
Kultura nije stvar za jednu noć, već je trajno stanje u životima svakoga od nas. Kulturolozi dodatno ističu da ukoliko nije tako, to znači da ni nje nema.
– Događaji poput ovog biće zapamćeni po tome što su ljudi izašli iz kuća, što su se konačno suočili sa pravim vrednostima i upoznali svoj grad ili ono što on poseduje. Noć muzeja treba sagledati kao pokušaj otvaranja vrata koja su dugo bila zatvorena – ističe on.
U velikim svetskim metropolama stanje stvari (kulture) veoma je drugačije. U Parizu su redovi ispred različitih muzeja dugački, a u vreme kada je u glavnom gradu Francuske velika koncentracija ljudi, ponekad se redovima i ne vidi kraj. U Srbiji generalno, sa akcentom na Beograd, ovakve situacije nisu često vidljive. Organizatori muzejskih postavki u Velikoj Britaniji dve godine pre realizacije određenog projekta govore o njegvoom objavljivanju i značaju za tu oblast.
Kod nas je svaki vetar nepovoljan za onoga ko ne zna kuda želi da ide i da plovi. Mi imamo veliku tranzicionu konfuziju sa stanovišta kulture i vrednosti. Svestan sam toga da nam je kultura na margini – mišljenja je Božović.
Muzeji postoje kao institucije, čija uloga nije da životare kao hramovi prošlosti ili sakupljaju ono što je u depoima, već da budu izloženi radoznalim očima javnosti.
– Oni su ogromne kretivne memorije jednog identiteta zajednice, vrednosti… Ali, kada bi te institucije koje posećujemo samo jedne noći bile drugačije, kada bi postale kultna mesta za sastajanje, gde ljudi mogu da dođu i da se druže, to bi bila mreža koja stalno traje i ne bi se svodila na osmočasovni ”izlet” – tvrdi kulturolog i za kraj zaključuje: ”Malo je jedna noć i jedan vetrić kulture koji uplovi u našu ravnodušnost i sveopštu želju da se susretnemo sa vrednostima. Znate, ljude koji su navikli da u milionskom broju gledaju ’Parove’ i poistovećuju se sa onima koji tamo borave, sigurno nećete naterati da baš te večeri izađu iz svojih domova”
