Dramski umetnik Mihailo Miša Janketić sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu održana je komemoracija.
Voja Brajović je primetio da je Janketić imao ispunjen život na sceni i van nje, da je voleo da se raduje i velikim i malim stvarima i podsetio na tekst Zlatana Dorića povodom jedne u nizu nagrada koje je Janketić dobio, Dobričinog prstena: “On doživljava svaku ulogu kao Sizif onaj kamen koji neprestano gura uz brdo, samo što njegovo kamenje na vrhu postaje drago kamenje”.
Glumica Branka Petrić se prisetila niza anegdota iz svog šest decenija dugog druženja sa Janketićem, ukazala na njegovu briljantnu karijeru koja je mogla da se nasluti već u prvoj predstavi u kojoj je zaigrao u JDP-u, ali i na bogat porodični život.
Dramski pisac i akademik Dušan Kovačević je naglasio da je Janketić bio vojnik svoje profesije sa stavom da se čovek nikada ne predaje bez velikog rada i dostojanstvene borbe i da nema plakanja i lamenta nad sopstvenom sudbinom.
Reditelj Egon Savin kaže da je sa Janketićem imao oko 200 proba, ali da se ničega ne seća jer bi on uvek odigrao scenu iz prve i odlazio, a skrenuo je pažnju i na njegov poseban starovremenski dar pripovedanja zbog kojeg je mogao da bude vrhunski pisac da svoje srce nije zavetovao pozorištu.
“Hvala ti za sve ono gde sam te gledao i slušao, za ludačku snagu i prkos, hvala ti što si me naučio da ništa nije pogrešno ako služi pravom cilju. Putuj, kneže, i pozdravi nam one gromade kojima ideš. Vidimo se prijatelju, ako zaslužim tvoje društvo”, oprostio se glumac Vojin Ćetković.
U bogatoj karijeri Miša Janketić odigrao je više od stotinu uloga u pozorištu, najviše u svom matičnom teatru – JDP-u.
Ogroman trag ostavio je na filmu, televiziji i radiju, a dobitnik je najznačajnijih glumačkih i društvenih priznanja – Dobričinog prstena, Oktobarske nagrade, četiri Sterijine nagrade, Nagrade “Pavle Vuisić” za životno delo.
