Upao je u ovaj svet kao u začarani krug pakla u kojem se dugo sakriven kotrljao. Kada je shvatio o čemu se tu zapravo radi, počeo je da se smeje, da se smeje kao niko do tada i takav postigao uspeh nekolicine. Napravio je podvig nedostižnih. Grohotom do suza i nazad do ludila. Smejanje besmislu koje nas okružuje i gomile priča iz jednog života koje su fotografski ugravirane na svaki list tih mučno sakupljanih stranica iskustva. Jedan zivot u kritičnom veku. Borba i pisana molitva za spas čoveka i sveta sa njim.
Može da se poredi, može da se sudi i kritikuje, kao i uvek, ali njegovom pisanju nije mesto ni u jednom od tih slučajeva.
Jednostavno nije stao u žanr. Niti ga je bilo briga za to. Rađao je originalnost kada su drugi oponašali. Promenio je temu, naoštrio slova i lovio neprepoznatljive izraze u pasusima gde je svaki stajao kao priča za sebe.
Izvlaćio je najbolje iz ništavila jer ništa drugo nije bilo tako istinito i jako kao sirova snaga čistih, neukaljanih reči oslobođenih svake vrste kočnica o kojima razmišljamo dok govorimo.
Britka emocija
Let dijaloga koji trese, drma i osvaja pažnju, kao dvoje ljudi u raspravi tik pored tebe, na ulici, u autobusu, u kafiću, dok ispijaju svoja pića i šetaju svoje kerove. Tako stvarno, dok se oseća život ispred svake nove reči.
On je zaradio sva ta slova. Istinito kao reči jedne skitnice: “Ako mislimo da su reči stvari i ako nemamo osećanja u svojim rečima, onda govorimo stvari jedni drugima koje ništa ne znače. Ali, kada bismo osećali ono sto govorimo, govorili bismo manje, a mislili daleko više.”
Između oca i ostalih ožiljaka
“Jedne večeri, ušao je sa stranicama neke od mojih priča (koje mu nikad nisam pokazao) i rekao: Ovo je odlična priča.
Dobro,rekao sam.
Na neki način, ta priča imala je značenje za njega i tako sam mu rekao: U redu, matori,tvoja je. A on je uzeo i zatvorio vrata. Mislim da je to bio naš najbliži kontakt.”
Pokvarenjak i zver
Cinizmom iz protesta samo da ne liči na okolinu koja dominira. Ko bi podnosio sve to?Zgrožavanje nad delima mase i poštovanje prema osobi.
“Poezija dolazi iz toga gde živite i kako živite i šta vas navodi da je stvarate.”
Vreme ludila u kojem ne želi da vidi sat niti da podseti gde je i sa čim se suočava dok besni.
Nekada jednostavno nema razloga i to je bezobrazan odgovor besmislu. Nema potrebe za mnogim pitanjima. Nekada je najbolje da samo nastaviš.
“Koliko puta čovek moze da prođe kroz mašinu za mlevenje mesa i dalje zadrži svoju krv i letnje sunce u svojoj glavi? Koliko gadnih zatvora, koliko loših žena, koliko različitih tumora, koliko izduvanih guma, koliko ovog ili onog ili čega ili čega ili čega?”
Prenosio je samo ono što vidi kada promoli svoj pampurasti nos kroz prozor. Njemu su trebali slike, tonovi, situacije.
“To isključi neki taster u meni. Odem na hipodrom i zateknem ljude u akciji, pohlepu i sve to… Ja sam besposlen tip i mogu da pišem svake noći posle hipodroma, pogotovo ako izgubim mnogo para.”
Navučenost i potreba da se prave samospoticanja i udarci ne bi li stalno dobijao dokaz da si živ i posle svega. Potreban je podsetnik s kojim se nalazi način opravdanja za život, odbijanje napadnog besmisla. Besmisao je začinio humorom i to su sve one strane koje se ne prolaze bez kikotanja, u istančanoj satiri, spontanoj, nenametljivoj i zaraznoj. Samo lepotom do kraja.
“To malo znači. Sasvim mala ljubav nije tako loša ili sasvim mali život. Ono što se meri je čekanje na zidove. Rođen sam za ovo. Rođen sam da lovim ruže niz avenije mrtvih”
Alkohol
Sredstvo za uspavljivanje. Sredstvo protiv čula. Sredstvo kao karta za nove prolaze. Bežanje koliko te misli nose u beskraj. Stajanje u vremenu i nestajanje fizičkog.
Šta drugo?
“Opijanje je emotivna stvar. Odvaja te od standarda svakodnevnog života, od toga da je sve isto. Odvaja te od tela i uma i baca te kroz zidove. To je kao neko samoubistvo koje ti dozvoljava da se vratiš životu i ponovo počneš sledećeg dana. To je kao da se ubiješ i sutra se ponovo rodiš. Pretpostavljam da sam do sada proživeo deset do petnaest hiljada života.”
Simfonije
Zversko suočavanje koje staje pred tolike živote neodgovornosti, pakosti i surovosti prema svakome i svačemu. Zvukovi koji su odbrana i volja za čuvanjem dobrih misli da bi tragove besnila zakopao u lepoti reči. Toliko ožiljaka na jednom licu. Toliko borbe u jednom danu koji se leči dalekim zvukovima instrumenata, dalekih od njegove stvarnosti. Sve je bila stvar kapljice i klasike. Klasika ga je vodila da pronađe put do novog čoveka.
“Ponekad poželim da zagrlim svo čovečanstvo na zemlji i kažem: ‘Neka je prokleto sve ovo što su nam nametnuli, mi smo hrabri i dobri čak iako smo sebični i ubijamo jedni druge, ubijamo sebe.”
Jednostavnost
“Intelektualac kaže jednostavnu stvar na težak način. Umetnik govori teške stvari na jednostavan način.”
Koja je lepša reč u kojoj se nalazi toliko sadržaja koji ne prestaju da postoje dok se gušimo raznoraznim pojašnjenjima, preambizioznim i arogantnim pokušajima, samo zbog laskanja urođenom ponosu i korišćenja svih tih reči koje nikome ništa ne znače.
Poistovećivanje je postalo jadno. Empatija je ispala nejaka, a to je ono što je stajalo skriveno iza svih tih palamuđenja gospodina Bukovskog.
Samo pokvarenjak zna da smesti toliko moći i istine u nekoliko redova.
Poezija
“Oni najbolji u poeziji su oni koji su je pisali i koji nastavljaju da je pišu bez obzira na ishod. čin zapisivanja reči je čudesan čin. To je milost spasenja, sreća, muzika, nastavak kretanja. On raščišćava prostor, odbacuje smeće, spasava vam dupe kao i dupeta nekih drugih ljudi zajedno sa vašim.”
Izvukao je najbolje od sebe dok vatra i dalje gori tim stranicama.
“Poezija dolazi iz toga gde živite i kako živite i šta vas navodi da je stvarate.”
“Moramo postati dobri s onim što je ostalo u nama, s onim što je ostalo kad se više ne osećamo dobro. Da ostanemo celoviti upkros tome što ništa ne funkcioniše. Snaga znači da nastavimo kada je sve loše, da teraš dalje, mada život postaje potpuno besmislen. Ne obraćaš se Bogu, već se suočiš sam i nastaviš.”
I zato:
“Ako ćeš da pokušaš, teraj do kraja. Ne postoji osećanje nalik na to. Bićeš sam sa bogovima i noći će goreti u plamenu. Vozićeš život pravo do savršenog smeha, što je jedina dobra bitka ovde.”
