'U školama kod nas svi uče o grčkoj i rimskoj, ali ni reči nema o srpskoj mitologiji! I danas, to je tema koja nikada ne dolazi u najveće medije gotovo kao da se neko stidi naše istorije. Zašto, možemo samo da nagađamo', kaže u ekskluzivnom intervjuu za Dnevno.rs Aleksandar Tešić, autor trilogije 'Kosingas' i sage o Milošu Obiliću.

Aleksandar Tešić, „srpski Tolkin” kako ga zovu, iako on ne voli to poređenje, obradovao je čitaoce novom knjigom, završnim delom epske sage o raspadu Dušanovog carstva, događajima koji su se odigravali u osvit Kosovskog boja i o Milošu Obiliću. „Vitez zatočnik” već je na policama mnogih ljubitelja fantastike, a u ekskluzivnom intervjuu za Dnevno.rs pisac je otkrio detalje onoga što planira dalje.

Epska fantastika je žanr koji do skoro nije uopšte bio poznat na našim prostorima. Ima li interesovanja za ovu literaturu?

Ima i to sve više! Pokazalo se da ljudi veoma vole srpsku epsku fantastiku. Taj „novi talas” kod nas koji je svetu već prilično star koji sam ja započeo sada nastavljaju i mladi pisci. Iz godine u godinu vidim nova lica, nove naslove i to me veoma raduje. Zaista, ovaj žanr je sada veoma dinamičan, a sa svakim novim naslovom mi pomeramo granice.

Ovaj žanr poslednjih godina poživljava pravi procvat i u svetu, ali eto i kod nas. Šta privlači publiku epskoj fantastici?

Ja sam ubeđen da je reč o zasićenju temama iz ’90-ih, ratnim pričama, teškim tragedijama… Svi smo mi ta teška vremena osetili na svojoj koži, ali ljudi su željni da pobegnu u bajku, da uzmu knjigu kao što sedaju da gledaju neki lep film, da se opuste. Dakle, traže se bajkovite priče, sa klasičnim junacima, borbama dobra i zla koje imaju uglavnom srećan kraj. Mi smo 20 godina bili zasuti morbidnim pričama i teškim temama i ljudima je dosta toga.

Ni Tolkin, ni Martin, nego Tešić!

Još od 2008. godine kada se pojavila vaša prva knjiga „Kosingas” počeli su da vas uporećuju sa autorom kultnog „Gospodara prstenova”. Da li vam prija da vas zovu „srpski Tolkin”?

Ne naročito! Kada je izašla moja prva knjiga, ja sam bio nepoznat pisac, a reč „Kosingas” nikome ništa nije značila. Iz čisto marketinških razloga postojala je potreba da se knjiga uporedi sa nečim. Najpribližniji je bio „Gospodar prstenova” i tako je ta priča počela. Naravno, svi koji su čitali moje knjige znaju da nemaju veze sa Tolkinovim delom.

Poređenje sa Martinom je približnije. Znamo da je on imao za uzor englesku istoriju, ali nema ni tu previše sličnosti. Ja pišem dela na osnovu naših predanja, naše istorije i naših junaka… i naravno malo piščeve mašte.

 

Zašto srpska mitologija nije poznata kao na primer grčka?

I danas, a i kada sam ja išao u školu, svi smo učili o grčkoj i rimskoj mitologiji, ali ni reči nije bilo o srpskoj mitologiji. Srpska mitologija je bila i ostala tabu tema! Danas je to malo manje jer sada imamo i stručnjake koji pišu o njoj, a zahvaljujući epskoj fantastici ljudi čuju o tome. Ipak, ona je još uvek tabu tema koja nikada ne dolazi u najveće medije. Zašto, možemo samo da nagađamo.

Ovde kao da se neko stidi naše istorije, Foto: Petar Marković

Slično, tabu tema je i srednjovekovna istorija Srbije! Vi danas imate arheološka iskopavanja koja se tiču neolita i rimskog doba. Kada je reč o srednjovekovnoj istoriji, šta god da se nađe kao što je na primer veliko nalazište na Rudniku ili groblje kod Novog Pazara, to prođe nezapaženo, pojavi se samo u elektronskim medijima, a onda se zatrpa peskom i čekaju se neka navodno „bolja vremena”.

Da su negde u Engleskoj ili Francuskoj pronašli groblje iz perioda XII do XVI veka sa nekoliko hiljada grbova to bi bila udarna vest i na našim medijima, a otkriće kod Novog Pazara niko nije ni pomenuo. Ovde kao da se neko stidi naše istorije!
Ako je to tako, da li je onda bilo hrabro pisati knjige o Srbiji pre Kosovskog boja, Nemanjićima, intrigama na srpskom dvoru?

Ovo je roman fantastike, a ne istorija! Uvek kažem, „sve je to samo piščeva mašta”. Istina, na kraju svake knjige ja uredno popišem literaturu koju sam koristio da ljudi mogu  to da pronađu i pročitaju ako ih zanima. Zbog toga nikada nisam imao prigovora na taj, istorijski deo romana jer je sve lepo dokumentovano. Ako oni lažu, lažem i ja.

Gotove su već dve trilogije. Šta dalje?

Želim da nastavim „Kosingas sagu” pričom o despotu Stefanu Lazareviću. Još uvek ne znam gde će me priča o njemu i moja mašta odvesti, ali najverovatnije će to stati u dve knjige. U međuvremenu sam počeo da pišem jednu drugu priču nezavisnu od ove sage, ali me i Kosingas i Gavrilo vuku da se vratim tako da ne znam šta će biti do sledećeg Sajma.