'Želela bih da se ostvarim i da se vraćam i doprinosim muzičkoj kulturi i obrazovanju u Srbiji. Na kraju krajeva, ne bih bila tu gde jesam da nisam imala mogućnosti da se obrazujem u Srbiji', reči su devojke koja svoj rodni grad predstavlja u najboljem svetlu, i to 'preko okeana'.
Darja Tomanović je jedna od mnogih veoma talentovanih Beograđana, koja svoju životnu sreću kuša u zemljama većih mogućnosti.
Njen životni poziv sada je džez muzika, kojom se bavi od 16. godine. Godinu dana kasnije, Darja je i sama počela da piše pesme, što ju je samo popelo na lestvicu više.
– Kada sam sa 16 godina otkrila džez osećala sam se kao da sam otkrila ceo jedan novi svet. Sve što sam znala o klaviru i muzici počela sam da posmatram iz neke druge perspektive i u novom, veoma pozitivnom svetlu. Pre svega, privukla me je energija muzike i samih muzičara na sceni. Svidela mi se ideja o slobodi koju imaš, o mogućnostima improvizacije i to što svako daje neki svoj pečat toj muzici. Do tada sam svirala klavir kao solista na takmičenjima i koncertima i iako mi je to dobro išlo, nije me ispunjavalo kao sviranje sa drugima i u bendu – kaže na početku razgovora veoma talentovana devojka.
Ljubav prema muzici i klaviru nasledila je od svojih roditelja, a velika podrška bila joj je i profesorka klavira Milica Vasiljević iz Srednje muzičke škole ”Mokranjac”.
– Godine 2010. otišla sam u letnji džez kamp u Grožnjanu, a naredne godine u džez kamp u Majamiju i shvatila da je muzika ono čime želim da se bavim. Još uvek sam se lomila oko toga da li želim da studiram klasiku, džez ili ”songwriting” ali sam znala da bez muzike ne mogu da živim i da ću se pokajati ako odustanem od svog sna. Tako da mogu da kažem da je osećaj u stomaku i grudima ono što me je vodilo i uticalo na moju odluku – objašnajva ona.
U trenutku kada se Darja odlučivala na koji će fakultet, džez odsek u Srbiji nije postojao.
– Nažalost, Srbija nije postojala kao opcija. Konkurisala sam na nekoliko fakulteta širom Amerike, ali mi je ”Texas State University” ponudio najbolje uslove. Profesor Hank Hehmsoth, koji tamo predaje, stvara neverovatnu muziku i prava je enciklopedija. Velika je čast poznavati takve ljude. Pored toga, živim 30 minuta od Ostina, koji nazivaju svetskom prestonicom žive muzike što je fenomenalno, pogotovo za nekoga ko muziku studira – navodi Beograđanka i iskreno dodaje: ”Često me hvata nostalgija i ponekad mi je žao što ne studiram u Beogradu, ali se onda setim da je ipak Amerika zemlja velikih mogućnosti”.
Kako kaže ova mlada devojka, ”život u Teksasu je veoma sunčan”, pa je i to ono što je tamo zadržava. Osim toga, uslovi na Univerzitu su i više nego prihvatljivi.
– Bilo mi je potrebno vreme da se naviknem na kulturu i način života, pogotovo što sam otišla iz dvomilionskog Beograda u San Markos, koji ima 50 hiljada stanovnika, od čega je nas studenata 35.000, ali mi je sada stvarno odlično. Uslovi u kojima studiram i živim su fantastični, tako da baš ne mogu ni na šta da se požalim. Imam dobro društvo i stalno se okupljamo i sviramo, i džez, i rok i salsu. Često sam na skajpu i ostalim socijalnim mrežama sa porodicom i prijateljima tako da dosta dobro podnosimo daljinu – objašnjava ona.
Za Darju muzika je sve. Ona se sa njom budi, odlazi na spavanje i provodi dane. Na pitanje šta muzika, u stvari, predstavlja za nju, odgovorila je kratko: ”Muzika je moj filter. Jednostavno, njome i uz nju najlakše izražavam svoja osećanja, bilo da je u pitanju slušanje, sviranje ili pisanje pesama. Evo, i sad nisam sigurna kako bih vam rekla šta osećam vezano za muziku, radije bih vam odsvirala.”
Kada razmišlja o idealnom životu, zamišlja ga na relaciji Njujork-Beograd, a u budućnosti bi volela da na različite načine doprinosi srpskoj muzičkoj kulturi.
– Posle osnovnih studija bih volela da se upišem na neki master u Njujorku, Los Anđelesu ili San Francisku. Nisam još odlučila u kom pravcu bih da idem, ali svakako će biti nešto vezano za muziku. San mi je da pišem, snimam i izvodim svoje pesme tako da ću to da guram bez obzira na pravac za koji se odlučim. Kad zamišljam svoj idealan život to je na relaciji recimo Njujork – Beograd, pa da budem malo ovde, malo tamo. Želela bih da se ostvarim i da se vraćam i doprinosim muzičkoj kulturi i obrazovanju u Srbiji. Na kraju krajeva, ne bih bila tu gde jesam da nisam imala mogućnosti u Srbiji da se obrazujem – iskrena je na kraju razgovora Darja Tomanović, Beograđanka koja ”preko okeana” ostvaruje svoj san.
