Akademik Milosav Tešić i književnik Liju Dženjun otvorili su večeras Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji će do 2. novembra predstaviti oko 500 izlagača, od kojih 71 izdavača iz Kine, zemlje počasnog gosta manifestacije.

Proglašavajući sajam otvorenim, Tešić je rekao da dobra knjiga ima udela u stvaranju opšteljudskih vrednosti, “jer se njome dopunjuje, bogati i osmišljava univerzalni rečnik postojanja, ali i čuva biće i bit svakog naroda”.

Tešić je rekao da Međunarodni beogradski sajam knjiga nesumnjivo pokazuje koliko je srpska kultura široko kosmopolitski otvorena prema kulturama drugih naroda i da to potvrđuje gostovanje Kine, zemlje ogromnog nasleđa i tradicije bitno različite od srpske i evropske baštine.

On je rekao da je u globalističkom ustrojstvu sveta nezavidna sudbina malih i siromašnih naroda poput srpskog, i da postoji realna opasnost da se oni izgube u svetu pretvorenom u zahuktalo profitersko trkalište.

Tešić je ukazao na potrebu čuvanja i izučavanja značajnih ostvarenja srpskog jezika, kao i na razvijanje i proširivanje njegovih mogućnosti, unošenjem svega onog što neće narušiti
njegovo unutrašnje biće, ili ugušiti izražajnost i razvodnjiti stvaralačku energiju.

– Da srpski vukovski jezik zaista poseduje raskošnu izražajnu moć, potvrdili su svojim delima najznačajniji srpski pisci, naučnici i mislioci. Oni su pokazali da se na njemu mogu izraziti i najdublja ljudska osećanja i najsloženiji umni sadržaji – rekao je Tešić.

Kineski pisac Liju Dženjun rekao je da on i ostali pisci iz Kine koji gostuju na Sajmu knjiga u Beogradu, sa nestrpljenjem očekuju razgovore sa srpskim kolegama i srpskom čitalačkom publikom.

– U razgovorima sa srpskim kolegama i čitaocima, 10 pisaca iz Kine koji su stigli u Beograd, produbiće međusobno razumevanje književnosti naše dve zemlje. Književnost je najbolji način da se razume jedan narod i jedna nacija – rekao je Liju.

On je rekao da su kulturne veze Kine i Srbije znatno bolje danas nego pre 40 godina i da su na kineski jezik prevedeni romani “Na Drini ćuprija” Ive Andrića i “Hazarski rečnik” Milorada Pavića, a na srpski dela pojedinih kineskih pisaca, uključujući i njegov roman
“Povratak u 1942”.

Prema njegovim rečima, Međunarodni beogradski sajam knjiga nije samo najveća manifestacija te vrste na Balkanu, već i simbol kulture kojim se ponose svi žitelji glavnog grada Srbije.

Liju je dodao da snaga književnosti leži u tome što ona može da beleži istoriju koju su ljudi zaboravili i da se tim fenomenom bavi i njegov roman, čija je filmska verzija nagrađena na filmskom festivalu u Iranu.

Kina, kao zemlja počasni gost Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, predstaviće svoju kulturu i izdavačku produkciju na štandu u Hali 2 površine 1.000 kvadratnih metara, i organizovati 89 manifestacija, tribina, izložbi, promocija i književnih susreta.

Na 59. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, pod sloganom “Vreme je za knjigu”, predstaviće se 476 direktnih izlagača, od kojih 72 iz inostranstva, a pored kineskih pisaca gosti sajma biće i Robert Hodel, Igor Mandić, Mark Tompson, Toni Parsons, Kristov Mori, Tomas Plecinger i drugi pisci.